By Систем грејања какав данас познајемо у Пријепољу функционише од осамдесетих година прошлог века. Након више од 40 година, одређени проблеми и даље тињају. Пре свега, за огрев се користе неки од најскупљих енергената, мазут и угаљ, који и највише загађују ваздух. Цена се, између осталог, формира према том параметру и квадратури стана, а не по утрошку, што би једино имало смисла и што закони предвиђају.
У прилог томе да је овакав систем неодржив, иако наизглед функционише, говори и податак да су Јавном комуналном предузећу „Лим“ као пружаоцу услуга, корисници закључно са 20. новембром дуговали више од 21.300.000 динара, од чега су дуговања физичких лица износила око 15.000.000 динара. Дугује и Комунално предузеће. За текућу грејну сезону дуговања за мазут су 20. новембра износила близу 10.500.000 динара, а за угаљ око 655.000 динара.
Ово предузеће дугује и мазут Дирекцији за робне резерве,скоро 337 тона, у шта је урачунат дуг из ранијих грејних сезона од 2010. до 2021. године. Плаћа Комунално, или би требало, месечну камату и на то дуговање. Према рачуну из октобра 2023. године око 100.000 динара.
Рачуни за грејање – монопол над ценом
У стану са централним грејањем у Пријепољу можете да боравите 24 сата, а можете и да одете негде на дуже. Можете цео дан да проведете у само једној соби, али ће вам и друге, које не користите, бити једнако топле, иако за тим немате потребу. Без обзира на све околности, једна ствар је константна – обрачун цене грејања вршиће се по истој формули, оној за коју је Државна ревизорска институција рекла да су неопходни калориметри. За њих сви знају да би требало да постоје, али их у становима у Пријепољу још нико није видео. А било је обећања. Урађен је и Нацрт одлуке о испоруци топлотне енергије који ни након више од годину дана није дошао на дневни ред Скупштине општине Пријепоље и то баш због калориметара. Комисију за израду Нацрта одлуке је формирало Општинско веће.
Да би одлука била примењива, потребно је да се изврши озбиљна реконструкција у подстаницама, првенствено привредних субјеката, а посебно код корисника буџетских средстава. Та реконструкција захтева једно капитално улагање локалне самоуправе. Према неким показатељима, та вредност је око 40.000.000 динара – истиче председница Комисије Самира Ћосовић.
Руководилац РЈ „Производња и дистрибуција топлотне енергије“ ЈКП „Лим“ Бесим Хаџалић такође је био члан Комисије и каже:
Јавно Комунално предузеће је у току ове године, у мају, јуну и јулу, ангажовало фирме из Ниша и Београда. Људи су дошли на лице места и проучили нашу ситуацију, базирајући се на јавни сектор. Реална процена била је да је потребно минимално 30 до 40.000.000 динара на нивоу подстаница, да би се топлотна енергија очитавала. То су нека средства које ЈКП „Лим“ нема. Да бисмо уопште могли да пређемо на обрачун овог типа, мора се ући у набавку ове опреме.
Као представник грађана у рад Комисије био је укључен Ненад Мартиновић, који је вишедеценијски корисник услуге централног грејања.
Кад је у питању прошла година и кад смо разговарали о овоме, јасно ми је било да је Одлука тешко примењива пред почетак сезоне. Примена те Одлуке мора да се припрема у времену када нема грејања, а када већ крене то, јасно ми је да је то теже. Ја сам схватио тада да се она одлаже до априла када престане грејање. Међутим, ништа се на томе није радило. Када сам се интересовао због чега, било је неких одговора да се сад размишља о неком новом начину грејања, да се ради нова подстаница, што је добро. Међутим, и то стоји, ја нисам чуо да је даље од приче ишта предузето. Од априла ове године до почетка грејања опет се ништа није радило. Одлука је таква да одговара и даваоцима услуга и корисницима. Једноставно, то мора да схвати онај ко о томе одлучује да на томе мора мало више да се поради. То не може да се ради на прескоке по два-три сата, мало да попричамо, па онда да идемо. Ми корисници највише испаштамо, јер немамо услове да штедимо као што може неко на другим енергентима.
А како испашта око 600 корисника услуге централног грејања распоређених на око 33.000 квадратних метара површине? Тако што грејање плаћа 264 динара по квадрату са ПДВ-ом. Рецимо, пензионери у Пријепољу који примају пензију мању од 20.000 динара, а живе у стану од 30 квадрата, за грејање током грејне сезоне издвајају скоро пола своје пензије.
Корисници грејања су претежно радници који су у своје време добијали станове. Значи, мале су то пензије. Мали је број људи који је са неким већим примањима. Да ли неко размишља када се о томе разговара о тој категорији, да ли се то може издржати или не, да нема услова да може да се скупи у једној просторији и да њу греје, да остале не греје, то је оно што би обезбедио неки нови систем. Кад је у питању власт у нашој општини, она је сваки час нешто турбулентна, нема стабилности. С једним почнеш разговарати, онда промена, сад поново избори. – истиче Мартиновић.
Цена мазута половином новембра ове године била је око 85 динара без ПДВ-а и скупља је у односу на почетак године за око 15 динара. Оно што је још један у низу проблема је да Комунално предузеће нема простор за складиштење мазута, што би му омогућило набавку када је цена најнижа. Зато је само прошле године Комунално предузеће набавка мазута коштала око 66 милиона динара, а угља 8,5 милиона динара.
Топло – Хладно – Хладније – Топлана у Пријепољу
Да би се изашло из колапса дуговања и општег незадовољства повучено је низ потеза, али без епилога. Локална самоуправа је након приче која је трајала четири године о изградњи топлане на биомасу, заћутала 2020. године, баш онда када је требало да буде најгласнија, јер је пројекат био готово приведен крају. Шта је подразумевао пројекат, појашњава технички директор ЈКП “Лим” Енис Мемишаховић, који је био укључен у цео процес.
Пријепоље је било део пројекта КМФ-а и Министарства енергетике за изградњу топлане на биомасу која би заменила четири постојеће котларнице: две на угаљ, две на мазут и једну котларницу на пелет која се налази у Општинској управи и Музеју, са проширењем мреже на неке институције које тренутно нису покривене. То би био и вртић који се налази у Ћирковој улици, са могућношћу качења Дома културе који је давно искључен са грејања. На том пројекту се радило дуго година, уложило се много труда. Међутим, 2020. године није се наставило у том правцу, а у међувремену је тај пројекат завршен. Та средства која су била предвиђена пројектом, негде око 25.000.000 евра последњи је искористио Нови Пазар и она су потрошена. У међувремену, у нашој локалној самоуправи су схватили да су пропустили једну добру прилику. Поново су контактирали Министарство и у овој години су направљена два састанка, са могућношћу отпочињања пројекта КМФ 2. Очекујемо када се потпишу уговори са министарствима да кренемо отпочетка, али ћемо искористити онај део пројектне документације који се односи на локацију код Гимназије. Наметнули смо још једну нову причу, пошто у првој варијанти, стамбени блок Стадион и котларница нису били покривени заменом на биомасу.
Калориметрима би била и заокружена прича око изградње топлане на биомасу.
Ми смо 2019. године уградили калориметре у наше подстанице, али постојећа Одлука о испоруци топлотне енергије је таква да ми не можемо применити. Ми их очитавамо, ове године смо и баждарили оне којима је истицао рок. Наш систем је такав да је грејање директно из стана у стан, осим ако би уградили калориметре у свако грејно тело, па на неки начин би и преко софтвера имали ту могућност да свако грејно тело очитавамо и меримо директну потрошњу. Са овим начином којим већ располажемо могуће је препаковати на потрошњу по киловат часу, с тим што би вероватно опет квадратура имала тај утицај, али би се законски испоштовала та процедура обрачуна. На тај начин бисмо вероватно и подстакли кориснике да на тај начин штеде и улажу у своје објекте како би што мање било губитака и како би што мање плаћали – каже Енис Мемишаховић.
Пројектовање – препројектовање… за Пријепоље уобичајена ствар. Са сваким мењањем власти, јавности се на сто бацају нови планови, а стари започети пројекти, најчешће остају недовршени. За изгубљено време и шансе нико до сада није сносио одговорност.
Наравно, на политици је увек одлука. Није лако донети одлуку да се Општина задужи, да се сагледају све те ствари. Међутим, ја и даље мислим да је то један добар пројекат и да је штета што се стало и што се одустало од тога. Надам се да ћемо, нажалост са неким закашњењем, променити тај систем од пре 40-50 година, јер је он прилично стар. Ако будемо радили обе топлане, то ће бити вероватно неких близу 4.000.000 евра – додаје Мемишаховић.
Оквирна инвестиција за првобитни пројекат била је око 2,5 милиона евра, скоро дупло јефтинија него што се предвиђа да ће износити нова. Пројекат је подразумевао грејс период од две године, са роком отплате инвестиције од око 20 година. У међувремену, пропустили смо још низ шанси да наша Општина изађе на чистац са овом причом. Мемишаховић појашњава:
Значи, добили би једну бољу топлану, која би користила много бољи енергент него што је тренутно, који је јефтинији, који можемо добити на локалу, дрвна сечка је била у питању. Сад кад видите које су цене мазута, који је наш енергент број један и који највише плаћамо у току свих грејних сезона, неупоредива је разлика. Оно што је била предност овог пројекта је да добијете ново постројење и да имамо много здравију животну средину, барем у тим зимским месецима док траје грејна сезона. Чињеница је да ми годишње потрошимо око 800-900 тона мазута и око 500 тона угља, а то би заменили са одређеним количинама сечке, где би имали најсавременије филтерско постројење. Котларнице на биомасу функционишу 24 сата, а нама тренутно грејни дан траје од 6 до 21 сат. Ми у окружењу имамо општине које су преко тог пројекта изградиле топлане. Имамо комуникацију са тим људима који воде, а који су раније користили мазут. Од њих имамо тај повратни сигнал да је то много боље. Кажу да то нису урадили, имали би велики проблем са набавком мазута, јер се његова цена задњих година драстично променила.
Да би корисници услуге могли да контролишу потрошњу у својим становима, биће неопходно и њихово ангажовање.
Овде не причам о нашим корисницима колико би коштало и ко би финасирао уградњу делитеља у становима. Искуство каже да је за једно грејно тело у стану и уградњу делитеља са термостатским вентилима би износило негде око 50 евра. Ако се узме број станова и број грејних тела, то су велика средства. Ово ипак тражи много већу анализу и планирање на време, како би то ушло кроз буџет Општине или буџет комуналног предузећа, па да видимо шта ће бити чија обавеза – каже Хаџалић.
Закон о заштити потрошача – шта то беше?
Закон о заштити потрошача једва да се примењује на судовима у Србији, а притом је реч о услугама од општег економског интереса. Једна од услуга коју је анализирао аутор студије “Невидиљиви закон” Јован Ристић правник из Удружења потрошача Ефектива, је наплата грејања.
Оно што је најпоразније, видео сам да је потрошач, нарочито у последњих неколико година, у безизлазној ситуацији зато што су судови почели да стају на становишта која немају никаквог упоришта ни у Уставу ни у законима ове земље. Кад локална самоуправа донесе неки акт, онда се суди по акту локалне самоуправе, а не по Закону који му је надређен. То би требало да буде знак за узбуну и позив свим поштеним судијама у Републици Србији да када виде да Закон очигледно говори једно, а Акт локалне самоуправе нешто сасвим друго, мора да примени Закон, колико год се то локалној самоуправи не свиђа, или локалној топлани.
Четири закона ове земље не допуштају наплату услуге која се не пружа, а то су Закон о облигационим услугама, Закон о заштити потрошача, Закон о комуналним делатностима и Закон о енергетици. Упркос томе, Ристић каже да се то у пракси дешава.
Ваздух у Пријепољу има боју, мирис и лош квалитет током зиме
Период грејне сезоне у Пријепољу је и време када квалитет ваздуха драстично опада у односу на остатак године. На апликацији „Икс еко ваздух“, која мери загађеност ваздуха, Пријепоље осцилира у категоријама лошег, веома лошег и изузетно лошег квалитета ваздуха. Бројни су фактори који на то утичу.
На велику загађеност у Пријепољу пре свега утичу индивидуална ложишта, затим котларнице које користе мазут и угаљ – објашњава Јелена Ћубић из Удружења „Зелено срце“ из Пријепоља.
На нивоу општине, могућа су и нека трајнија решења која би допринела бољем квалитету ваздуха, сматра наша саговорница.
Оно на шта би могли да апелујемо, је да се котларнице барем пребаце на биомасу, да се не ложи мазут и угаљ. Чини ми се, када погледам параметре, да је у Прибоју, откад је главна котларница прешла на биомасу, бољи квалитет ваздуха.
Иако је често навођен податак Светске здравствене организације да у Србији од загађеног ваздуха годишње премине око 6.000 особа, подаци изнети у Програму заштите ваздуха у Србији од 2022. до 2030. године, који је Влада усвојила 8. децембра 2022. године су још алармантнији. Загађење ваздуха узрокује 14.000 хоспитализација годишње и чак 11.000 превремених смрти.
