By Комеморација поводом смрти Радомира Рада Радивојевића, просветног и спортског радника, дугогодишњег директора Техничке школе и генералног секретара Спортског савеза Пријепоље, који је 12. фебруара преминуо након дуге и тешке болести, одржана је у Дому културе Пријепоље.
Комеморација Радомиру Раду Радивојевићу почела је пројекцијом кратког видео филма који је на тренутак оживео успомене и подсетио присутне на лик и дело човека који је оставио дубок траг у друштвено политичком животу Пријепоља. Након минута ћутања, у име породице присутнима се обратио његов зет др Слађан Обућина.
Највише је волео своју породицу. Био је прави и искрен пријатељ свима који су га познавали. Радомир је био скроман, вредан, истрајан у раду. Међу колегама и сарадницима био је узор кога ваља следити. Никада није изгубио осећај за човека и правду. Није трпео непоштење и нерад. Увек спреман да помогне, да да савет, укаже на прави пут – истакао је у доста личном говору зет Радомира Радивојевића др Слађан Обућина.
Успомене на омиљеног професора физичког васпитања, који је током свог просветног рада 15 година обављао и функцију директора Техничке школе, евоцирао је његов колега Желимир Чпајак.
Остаће упамћен као професор и директор са стилом, увек беспрекорног изгледа, помало боем са муштиклом и огрнутим сакоом којем је свака реч имала своје место. Од нас запослених захтевао је посвећеност, стручност, прецизност, а у критичним ситуацијама увек је био наш заштитник – каже професор у Техничкој школи Желимир Чпајак.
Радивојевић је оставио неизбрисив траг и у пријепољском спорту. Од 2002. па све до одласка у пензију 2016. године био је генерални секретар Спортског савеза општине Пријепоље. О његовим успесима, посебно о организацији јубиларних 50. МОСИ у Пријепољу, говори је Лука Шуљагић.
Као круна рада Спортског савеза општине Пријепоље, који је Раде водио, 2012. године стиже признање у виду Мајске награде, што се сматра највећим признањем које се додељује у спорту у Србији. То је засигурно најбољу показатељ који осликава улогу Савеза и улогу човека који га је водио – објашњава актуелни генерални секретар Спортског савеза Пријепоље 2020 Лука Шуљагић.
Спортско витештво и фер плеј, Радивојевић је са спортских пренео и на политички терен. Био је један од лидера Српске радикалне странке на локалном нивоу, дугогодишњи одборник и кандидат за председника општине.
Својом смиреношћу, без повишеног гласа, што није карактеристика данашњих политичара, знао је Раде да спусти повишену температуру на често узаврелој пријепољској политичкој сцени. И када се колеге из других странака нису слагале са политиком коју је заступао, Радова реч се уважавала – истакао је његов партијски друг Зоран Деспотовић.
Да његова ширина у пријтељству није познавала границе посведичио је и његов дугогодишњи пријатељ др Надир еф. Дацић.
Био је врло постојан у свом националном , али космополита. Волео је човјека без обзира на његово етничко, религијско или било које друго одређење. Одласком професора Рада Радивојевића остала је празнина коју можемо попунити само јаљепшим сећањима и поносом што смо имали таквог човјека и одлучношћу да добро које је чинио развијамо даље – поручио је др Надир еф. Дацић.
У име општине Пријепоље, која је организовала комеморативни скуп, о лику и делу Рада Радивојевића говорио је председник Привременог органа општине Пријепоље Изудин Шантић.
Породицу нашег рада, супругу Олгицу, сина Николу и ћерку Александру као и њихове породице треба да теши сазнање да је њихов Раде био и део наших успеха на свим пољима друштвеног рада и деловања – истакао је Изудин Шантић.
Посебно емотивно од свог оца и деде, опростиле су се његова ћерка и унука.
Драги мој деда, ово ти пишем са задовољством. ти си био особа коју сам највише волела иза коју сам се највише везала. Упозанла сам те 2. јанура 2015. године. са тобом сам се најлепше осећала. Једино могу да кажем да сам срећна што сам имала најбољег деду – са пуно емоција се од свог дее опростила унука Уна Обућина.
Ти си мој градитељ попаљених и срушених кућа, праведник обесправљених, заштитник слабијих, разум неразумних. Ти си мој борац за живот са опаком болешћу. Ни она ти ништа није могла. Издало те срце. Потрошило се, јер си га свима несебично давао. И не заборави на нас. Буди ту када клекенемо и паднемо да нас подигнеш. Када нестане храбрости да нас окрепиш, када понестане памети да нас опаметиш, кад зфали храбрости да нас окуражиж – само је део опроштајног писма које је написала ћерка Александра Обућина.
Комеморацији су, осим породице и родбине, присуствовали и представници свих сфера друштвеног и јавног живота Пријепоља, као и велики број суграђана и суграђанки који су, пре и након комеморације, могли да се упишу у књигу жалости у холу Дома културе Пријепоље.
