By Скоро 90% оних који су попунили анкету, у којој смо вас питали за мишљење о потреби оснивања дома за старије особе, одговорило је потврдно. Као најчешћи разлог за свој став наводе то што су старији данас остали сами у својим срединама док деца живе у већим градовима или иностранству па се не могу адекватно старати о родитељима.
Само један одговор на питање „Да ли је вашој средини потребан дом за старије особе?“ у анкети, коју су попуниле 94 особе, био је одричан, док 9 особа није сигурно, али своје одговоре нису појаснили. Од 84 који су одговорили потврдно, већина је своје одговоре и образложила. Преовладава став да су домови неопходни зато што о старијим особама нема ко да се брине када је то неопходно јер су остали сами у својим срединама. Животни путеви су децу одвели у велике градове или иностранство, а много је оних који немају своје породице.
Много је старих људи о којима нема ко да се брине. Деца по белом свету, Београду, Сарајеву. Платили би, али немају шта.
Највише због тих старих лица о којима нема ко да брине, па су препуштени сами себи. Некима је потребна медицинска помоћ и нега, а није за болницу, а у кућним условима то није могуће. У сваком случају, било би им све на време, имали би са неким да проговоре, не би били запуштени и одбачени као да не постоје.
Пријепоље је већ одавно град пензионера чија деца и унуци живе у другом граду или другој држави, а о старима нема ко да брине.
Зато што савремена породица није у стању да брине о старима који су дементни, непокретни, али и нема времена за комуникацију и пажњу која је потребна старима.
На жалост, да. Пријепоље је одавно прерасло потребу за Домом за стара лица. Како неко већ прокоментариса, мало би било 2 дома да имају у Пријепољу. Неминовност нашег града, који дели судбину многих других градова, је та да је популација све старија и старија док, с друге стране, млади људи одлазе због просперитета и за бољим животом заувек одавде. Резиме, Домови за стара и немоћна лица су тужна слика и будућност Пријепоља и треба, чим пре, отворити једну такву установу.
Такође, доста људи сматра да су домови за старије особе хуманије и адекватније окружење и да је боље да време проводе са својим вршњацима уместо усамљени у својим домовима, где немају адекватну медицинску и другу бригу.
Због квалитетније неге, присуства стручног особља и контакта са другим старим лицима.
Домови за старе су, због промењених породичних односа, једнако потребни као и дечији вртићи. Деца, неминовно, одлазе својим путевима, сходно промењеном систему вредности у друштву. Људски век се продужио али многи, због невоља самачког живота, би желели (да, желели) да се тај век што пре заврши. Немоћни, остарели, нису у могућности да брину о себи, препуштени својој судбини. Треба им храна (коју не могу да спреме), треба прање одеће, уређење стана, задовољавање минималних културних потреба, какав такав друштвени живот. Данас, од свега тога немају ништа.
Имамо толико старијег становништва, самих, неспособних за самосталан живот, деца живе свој живот што је и нормално, не могу 24 сата бити са родитељима. Верујем да сви познајемо бар 5-6 таквих особа, а на крају крајева, свачији родитељ ће доћи у ту ситуацију, поготово кад остане један родитељ. А наравно ту је и бољи друштвени живот за оне који то желе.
Јер је старијим суграђанима неопходно да проводе време у објектима у којима ће им бити пружена адекватна нега, уз дружење са својим вршњацима.
Бригу о старијој особи у породици води укупно 24 анкетираних, од којих се 9 изјаснило да се ради о некоме коме је потребан смештај у дом. Од ових девет испитаника двоје су то успели, у оба случаја за мање од три месеца. Једна особа се налази у дому који је од места становања удаљен мање од 100 километара док је у другом случају ова раздаљина између 100 и 200 километара. Седморо анкетираних још увек не успева да пронађе смештај за чланове своје породице, а најчешћи разлог је то што су домови попуњени, као и то што нема адекватног смештаја у близини, где би посете чланова породице могле да буду чешће. Неки место у дому траже већ дуже од годину дана и за то време плаћају особе које се брину о њиховим родитељима.
Осим у анкети, много већи број мишљења и коментара добили смо на друштвеним мрежама. И овде је већина учесника у дискусији мишљења да су нам неопходни домови за смештај старијих особа, али је било и оних који сматрају да је то одраз непоштовања и незахвалности према родитељима, који су добар део свог живота посветили подизању деце, а ова им то сад не враћају на исти начин.
Имам 80 година и ни под каквим условима не бих желео да деца брину још и о мени! Дом је једино право решење! Да, потребни су нам домови који испуњавају два услова: да нису у неким импровизованим и неодговарајућим објектима (што је сада чест случај) и да имају већи број корисника (бар стотинак).
Старима треба нега и друштво, а то у породици немају јер деца раде од јутра до сутра до 65 год.
Не дао Бог ником да гледа старе и немоћне родитеље који се муче и ви са њима. Ко то не прође ништа не зна, али и боље. Ово је веома озбиљна тема.
Ови што лупају, не знају ни шта говоре. Паркинсон, Алцхајмер, деменције разне, а деца и унучад на послу, школи, факултету… Питала би их да су то имали у породици… Настрада онај који чува такву особи, изгуби оријентацију, самопоуздање, имунитет, а буде ту и модрица покоја… Не дај Боже никоме.
Наравно што више старачких домова треба градити јер нема ко да их чува. Ко има децу они раде, имају своје обавезе. Ја чувам своју мајку која има 92 године, али ја сам у пензији већ 11 година, а да радим морала бих је одвести у дом. Па дом није баук. Обданиште је за децу, затвори су за криминалце, ЗОО врт за животиње, а старачки дом је за старе људе и шта је ту страшно.
Нема ту анкете. Домови за старе су потребни, као обданишта за децу. Многи млади се не жене, баш због тога. Имају мали простор за становање, а у заједници су са родитељима. Немају услова да се одвоје да станују приватно. Старим људима је потребна медицинска и свака друга нега. За домове треба да се одреди социјална карта старих. Нису сви у истом материјалном положају.
Око 78% анкетираних сматра да цена смештаја утиче на одлуку о смештању старије особе у дом. Више од 41% особа сматра да би прихватљива цена смештаја у дому за старије особе била између 30.000 и 40.000 динара, 25% да би цена требало да буде у распону од 40.000 до 50.000 динара, а скоро 15% између 20.000 и 30.000 динара. Неки сматрају да цена игра улогу али би се средства нашла „колико кошта да кошта“, само када би имало слободних места. Такође, често је мишљење да се цена смештаја у државним установама мора прилагодити свакоме понаособ, зависно од висине пензије и да је то људски и нормално.
Старење становништва погађа Србију као и већину земаља окружења. Тренутно је свака четврта особа у Србији старија од 60 година, а процењује се да ће половином века бити свака трећа. Процентуални пораст броја старијих особа је додатно изражен у малим срединама, које погађа и велики одлив млађег становништва. Старијим особама, чак и кад имају довољно новца, потребни су помоћ и подршка. До помоћи и подршке се, такође, долази теже у мањим срединама, у којима нема домова за старије особе.
У Златиборском округу, према подацима Републичког завода за статистику и последњем Попису, у 2022. години живело је 257.077 становника, од чега је 59.566 имало 65 и више година. У Златиборском округу постоје само три установе за смештај и бригу о старијим особама, од којих је једна приватна. У оквиру Центра за социјални рад Ужице постоји Домско одељења за смештај одраслих и старијих лица у Забучју, капацитета 80 места, а исто одељење постоји и у оквиру Центра за социјални рад Пожега, са 50 места. У Прибоју је на располагању Дома за стара лица „Терза Ета“ чији је капацитет 97 места. На око 60.000 старијих од 65 година у Златиборском округу долази непуних 230 места, односно, око 260 старијих особа на једно место.
