By Млади су отишли, а старији остали сами, зато нам је неопходан дом за старије особе – овако се најкраће могу сажети мишљења већине грађана и грађанки који су попунили нашу анкету и у скоро 90% случајева одговорили да је нашој средини потребна ова установа. Са нама су поделили своја искуства и ставове и они који више не живе у Пријепољу, где су им остали родитељи, као и они који су још увек ту, али су због посла и обавеза спречени да се на адекватан начин брину о старијима којима је то потребно.
Како је рекла једна суграђанка, налази се у сендвичу генерација – са оцем који има 84 године, полупокретан је и дементан, и децом која су мала и у тинејџерском узрасту. Ту је посао, финансије, мора се стићи на све стране и сви очекују од ње максимално ангажовање. Ситуација је нарочито тешка јер у Пријепољу нема помоћи за негу старих и оболелих лица, па је принуђена да плаћа неговатељицу и ти трошкови, са храном и лековима, прелазе износ од 1.000 евра месечно. И поред тога, сталну обавезу представља набавка лекова, вођење оца код лекара, кућни послови, а кад је неговатељица заузузета права је гимнастика наћи слободне дане. Каже и да своје ментално и физичко стање у таквим околностима не би коментарисала, али да није тешко погодити какво је.
фото: Центар за социјални рад Ужице
У Златиборском округу, према подацима Републичког завода за статистику и последњем Попису, у 2022. години живело је 257.077 становника, од чега је 59.566 имало 65 и више година. У Пријепољу је било регистровано 32.471 становника, а 6.721 су имали 65 година и више. У Пријепољу не постоји установа за смештај и бригу о старијим особама док у целом Златиборском округу постоје само три, од којих је једна приватна. У оквиру Центра за социјални рад Ужице постоји Домско одељења за смештај одраслих и старијих лица у Забучју, капацитета 80 места, а исто одељење постоји и у оквиру Центра за социјални рад Пожега, са 50 места. У Прибоју је на располагању Дома за стара лица „Терза Ета“ чији је капацитет 97 места. На око 60.000 старијих од 65 година у Златиборском округу долази непуних 230 места, односно, око 260 старијих особа на једно место. До места се тешко долази, а слична ситуација је у највећем делу земље.
Директорка Центра за социјални рад Пријепоље Рада Дивац сматра да је неопходно постојања установе социјалне заштите за смештај, односно дома за старије особе или прихватилишта, које би било привремено решење за помоћ и подршку пре свега старијим лицима.
Чињеница је да Пријепоље има високу просечну старост и да је велики притисак на Центар за социјални рад за смештај, а да немамо близу било који дом који би могао бити адекватно решење за оне људе који се нађу у стању социјалне потребе, пре свега за смештај у установу социјалне заштите, каже Дивац.
Приликом разматрања Наративног извештаја о раду и Финансијског извештаја Центра за социјални рад Пријепоље за прошлу годину, на седници Скупштине општине Пријепоље одржаној крајем априла, више пута се чуло да је Пријепољу неопходан дом за стара лица, а идеју о његовом оснивању су подржали сви учесници у дискусији. Будимир Тешевић, одборник Партије уједињених пензионера Србије, инсистирао је да се питање изградње дома додатно актуелизује и најкасније до краја године осмисли где би се могао изградити, истичући да локација мора бити у центру града, упркос идејама да се дом прави негде у околини града, за које је, како каже, чуо. Тешевић је истакао да старији не могу бити по неким забитима, наводећи локације удаљене и по 15 километара од центра града, попут Бара, Јабуке, Милешеве, већ поред младих и у близини свих животних погодности. Осврћући се на шаљиве тонове из сале, пожелео је свим млађим колегама и колегиницама да дочекају године у којима ће им бити потребна помоћ других.
Директорка Центра Рада Дивац се лично слаже са овим ставовима и каже да ће се у будућим разговорима са ресорним министарствима видети које су могућности да се таква установа направи. Ако не дом за старија лица, а онда бар домско одељење Центра за социјални рад, које би било мањих капацитета и које би подржавало оно што је неопходно. Друга ствар би била да локална самоуправа отвори прихватилиште које би помогло у збрињавању ургентних случајева док не дође до неког дугорочнијег смештаја. За све ово би требало обезбедитио простор, али и ангажовање стручних радника и другог помоћног особља, које би корисницима сваког момента изашло у сусрет, каже Дивац.
Објашњавајући каква је процедура за смештање у дом за старија лица, наравно, ако се нађе слободно место, Дивац каже да прикупљање документације није једноставан посао који се може завршити брзо, нарочито јер је потребна обимна медицинска документација. То представља проблем у ургентним случајевима, када се укаже потреба за хитно смештање старије особе у установу. Изградња дома или домског одељења у Пријепољу би значајно повећало могућности за реаговање у таквим ситуацијама. Директорка каже да Центар за социјални рад Пријепоље сада такве ситуације решава јер има разумевање и веома добру сарадњу са Домом за стара лица „Терза Ета“ у Прибоју, где се лице привремено смести док се не пронађе одговарајућа установа социјалне заштите, односно дом који се финансира из републичког буџета.
Цена смештаја у домовима се одређује на основу скале и зависи од потреба корисника. У државним домовима се крећу од 35.000 до 55.000 динара, док су у приватним домовима цене више, каже Дивац. Додаје и да се до смештаја не долази лако, јер је велика потражња.
„Ми као држава се налазимо у ситуацији да велики број корисника тражи смештај у установу социјалне заштите. Морам да кажем да државни домови, вероватно и неки приватни, јер нисам имала прилику да се са многима упознам у приватном сектору, али државни домови пружају сву неопходну подршку, у смислу лекарске и социјалне подршке и свега онога што човек треба у тим годинама и том здравственом и сваком другом статусу да се осећа добро, да му то буде простор у коме ће он да се осећа лепо, да своје време проводи на квалитетан начин, да има дружење и све друго. Државни домови заиста то пружају у најбољем смислу“, каже Рада Дивац.
Као посебан мотива за оснивања дома за старија лица у Пријепољу, где би се смештали наши грађани и грађанке, уз боравак у близини породице, Дивац истиче и то што код нас постоје две етничке групе.
„Људи, када их одавде померите, одлазе у средине где живи једна етничка група. Они одлазе из свог природног окружења, где су постојале одређене навике кроз храну, кроз живот, кроз социјалне реакције, и морају их променити из темеља. Људи у тим годинам су врло често незадовољни кад их померамо и одлазе у непознато окружење, када је тамо организација живота сасвим другачија и они морају да се привикну. То је још један додатно тежак момената у психолошком смислу, чак и оно размишљање где ће бити сахрањени после смрти је довољно оптерећење. То су све неки разлози које ћу покушати да напишем и објасним и да са људима из локалне самоуправе покушамо да нађемо неко решење, када су у питању ове наше четири општине, које гравитирају овде, да нађемо неко заједничко решење за прихват и смештај, пре свега, наших суграђана“, рекла је Дивац.
Предлози и слога у мишљењима одборника Скупштине општине Пријепоље и представника локалне самоуправе о потреби за изградњом дома за старија лица, као и обећање да ће се директорки Центра дати задатак да се позабави овом темом, деловали су обећавајуће. Међутим, оно што обесхрабрује је то што ово није прва иницијатива за решавање неког горућег проблема која је дата и разматрана на седницама локалног парламента, а која је остала само на добрима намерама, идејама и речима. Можда је најсличнија била она о оснивању заједничког азила за псе луталице. Председници три општине – Пријепоља, Прибоја и Нове Вароши, потписали су меморандум пре скоро четири године, затим је пре скоро годину дана склопљен и споразум у вези обављања комуналне делатности зоохигјене између све четири општине (Пријепоље, Нова Варош, Прибој и Сјеница), али се ствари на терену не померају са мртве тачке.
Пројекције Уједињених нација показују да се до 2050. године предвиђа да ће број особа старијих од 65 година у свету бити више него двоструко већи од броја деце млађе од пет година и приближно исти као и број деце млађе од 12 година. Старење становништва погађа Србију као и већину земаља окружења. Тренутно је свака четврта особа у Србији старија од 60 година, а процењује се да ће до 2050. године бити свака трећа. Пораст процентуалног броја старијих особа је додатно изражен у малим срединама, које погађа и велики одлив млађег становништва. Старијим особама, чак и кад имају довољно новца, потребни су помоћ и подршка. До те помоћи и подршке се долази теже у мањим срединама, у којима нема домова за старије особе.
Пројекат „Локал прес Лаб 2.0“ је развијен и подржан од стране програма „Медијски инкубатор за Западни Балкан“ Free Press Unlimited, који је финансиран од стране Министарства спољних послова Холандије а реализују га чланице ПУ „Локал прес“.
