By Врела лета и благе зиме без снега неки су од показатеља да се клима мења. Није потребно да будемо експерти из области климатских промена, па да то увидимо. Оно што се најављује као једна од најгорих последица ових промена је несташица воде. Пријепоље, које на својој територији броји више од 20 река и речица такође је суочено са кризом водоснабдевања појединих делова општине током врелих летњих дана. Професор Шумарског факултета у Београду Александар Анђелковић наводи и да планиране изградње мини хидроцентрала и рудника са собом носе ризик од несташице воде.
На постројењима за прераду воде на Сељашници и Росуљама у Бродареву из дана у дан се смањује доток воде због високих температура. Бродарево је у проблему, цистерна је већ неколико пута стављана у погон како би се становништво снабдело пијаћом водом. Према речима руководиоца организационе јединице водовод у Бродареву Еда Ђухића, тренутни дотоци воде са Мрчковачке реке и Режевице могли би да задовоље потребе становништва, да људи воду користе рационално. На терену је евидентно да се заливају вртови и пластеници и да се пуне базени. Све то за последицу има да људи који живе на вишим котама остају без воде за пиће, али и један број корисника на нижим котама.
Доток воде на постројењу у Сељашници за сада је довољан, али се такође смањује из дана у дан. Према речима руководитељке постројења Дане Љујић, увек се током летњих месеци апелује на рационалну потрошњу, али оно што је за ову годину карактеристично је да се доток воде почео смањивати већ у мају, што раније није био случај. Како нам већ говоре подаци са терена, брига да ће славине пресушити сасвим су оправдане. Незагађене воде су све ређа појава и налазе се у планинским областима, зато је врло важно да будемо свесни потенцијала које има Општина Пријепоље. Ипак, Пријепољу константно прети опасност од потенцијалне изградње мини хидроцентрала. Последње на удару биле су реке Сопотница и Ратајска, а река Грачаница већ трпи последице једног таквог инвеститорског подухвата.
Ја сам за то да се све реке које имају квалитетну чисту воду заштите законом и да се не дозволи изградња хидроцентрала на њима. Један аспект којим се ретко ко бави је да се често те мини хидроелектране граде у подручјима под шумом и онда пошто мора да се обезбеди приступ до тих објеката да се саграде, онда се често пробијају путеви. Један је пример са Власине где је за изградњу мини хидроелектране пробијен пут у приватној режији. Власник те мини хидроелектране је платио булдожеристу који је дошао са тешком механизацијом и кроз шуму прокрчио пут. Тај пут није ни пројектован, нема дренажне системе. Сада се дешава то да после сваке кише се толико замути река Власина јер вода спере са пута огромне количине наноса, напуни филтере у водоводу и онда у сред лета људи не могу да се снабдевају пијаћом водом – истиче Александaр Анђелковић, професор Шумарског факултета у Београду.
Проблем види и у рударској експанзији у Србији.
Планирано је отварање различитих рудника на територији целе земље и најчешће се ти рудници налазе у близини потенцијалних водоизворишта, као што је например рудник литијума у Јадру, који се налази у базену Корените, Јадра и Дрине и који представља озбиљан потенцијал за водоснабдевање готово читаве земље , у случају да дође до потребе за његовим коришћењем. Ми све то стављамо на коцку и ризикујемо са таквим једним рудником.
У Плану развоја општине Пријепоље наводи се да више од 50% домаћинстава у Пријепољу још увек нема воду из јавног водоводног система. У надлежности ЈКП „Лим“ је око 145 км водоводне мреже у Пријепољу и околним насељима и око 15 км у МЗ Бродарево. Водоводна мрежа Пријепоља је изграђена већим делом седамдесетих година прошлог века и ширила се у правцима развоја града, што је проузроковало велику разгранатост водоводног система.
