Јако невреме праћено градом, које је пре два дана захватило поједине делове Пријепоља, нанело је велику штету пољопривредним произвођачима који нису стигли да уберу плодове свог рада. Један од највећих произвођача паприке и купуса у овим крајевима, Његош Стојадиновић, претрпео је велику штету, која се мери милионима динара.
До пре неколико дана у пољопривредном домаћинству Његоша Стојадиновића све се зеленело од бујних листова паприке и главица купуса стиглих за бербу. Међутим, до бербе није дошло јер је јак град уништио плодове његовог мукотрпног рада.
Падао је град величине ораха, чак и већи. Паприку сам требао да почнем да берем за неких десет дана, купус исто. Таман сам требао да кренем да узимам паре, да се нечему надам, међутим дошло је до ове катастрофе и ових непогода. После овога не вреди ништа. Паприка је сва флекава, уништена, прича Стојадиновић.
Губитак је велики, а пољопривредник процењује да је штета око 40 хиљада евра. Паприку је, за разлику од купуса, осигурао и нада се да ће сума коју добије од осигурања покрити бар основне трошкове.
Осигурао сам неких 30 тона паприке. Све зависи. Ако би осигурали бар 10 хиљада евра могао бих да покријем трошкове онога што уложио, не рачунајучи рад нас из куће, и раднике. Знак питања је колико ће они признати. По мени је реално да се призна сто посто штете да бих могао да покријем основне трошкове, наводи пољопривредник и додаје: Купус је катастрофа. Нисам се ни надао да може таква штета да настане зато га нисам ни осигурао. Камо среће да сам и купус осигурао, па било колико да узмем.
За шеснаест година колико се бави пољопривредом, Његош не памти да се нешто слично догодило. Ипак, свестан је да пољопривредници зависе од природе, па се нада да ће наредна година бити боља.
Идемо даље. Бићу вероватно у минусу, али шта ћеш, спремамо се за следећу годину. Божја воља је вероватно била таква. Не вреди ми да плачем ни да се нервирам. То је што је, морамо се борити, нема брања, нема ништа. Углавном сезона је готова, може да се вади коље, може фолија да се мачиње, да се оре и то је то, закљујује Стојадиновић.
Након што је град „обрао” усеве, пољопривредницима остаје само да рашчисте терен, преору њиве и спреме се за наредну годину када ће можда успети да уживају у плодовима свог рада.

