By У Пријепољу живи око 8.000 пензионера и пензионерки, од којих 2.300 има пензије до 24.000 динара. Њихова месечна примања често су недовољна да покрију све трошкове живота, те многи постају чланови Удружења пензионера које им нуди помоћ и подршку.
Да би платили све рачуне, најстарији суграђани и суграђанке најчешће штеде на себи. Они са вишим месечним примањима, помажу млађим члановима породице. Они са мањим примањима често се окрећу Удружењу пензионера које броји 2.000 чланова, за помоћ и подршку. Већа подршка најстаријима, посебно у области здравствене заштите, оно је на чему, сматрају најстарији суграђани и суграђанке, може и мора да се ради.
Миливојка Коњокрад, чланица Удружења пензионера Пријепоље радни век је провела у Народној банци. На живот се не жали, као ни на висину примања, али напомиње да од њене пензије живе она и син, који не ради. Добро живим, али имам сина који не ради па га издржавам. Примам солидну пензију, али њега издржавам, објашњава ова Пријепољка и додаје да је и након одласка у пензију активна. Не, живот не стаје, како да стаје, ја баш нисам стала после пензије.
На пензију се не жали ни Добрисав Пузовић, члан Удружења пензионера општине Пријепоље, али је свестан тога да многи пензионери не живе добро. То зна добро и из прве руке јер годинама волонтира у Удружењу. Ја сам много у животу радио и имам солидна примања и солидну пензију, али знам како живе пензионери, јер је општина Пријепоље неразвијена, она никад није била индустријски развијена, увек је била на зачељу државе у том смислу, истиче Пузовић.
Ниска месечна примања, многе пензионере и пензионерке присиљавају на одрицања, а саговорник објашњава да многи штеде, себи на штету. Мислим да мора увек имати слуха за најстарије јер су они много учинили за ову државу и друштво. Здравство треба да нам буде ближе, да наши људи у тим годинама многе ствари и не плаћају. Старим људима треба много лекова, а због малих примања се много тога одричу јер не могу себи да приуште. Наша локална самоуправа преко Здравственог центра на томе треба да поради, наводи Пузовић.
Простора за побољшање положаја пензионера и пензионерки има, али и поред тога што се суочавају са разним потешкоћама, сагласни су у једном – да живот не стаје после пензије.
Живот је кратак, али сладак и треба живети максимално док год се може. И онда кад одеш у пензију не треба се неких активности отарасити, ако будеш активан у животу бићеш и ментално активан и ментално ћеш помоћи сам себи и другима. Сматрам, да је укључење кроз све видове спорта, културно– забавног живота, ми смо све то организовали, али мало је тешко у овој средини, из разлога што је ово сиромашна средина, јер људима је све прече него он сам себи. Зато апелујемо и молимо да се увек дружимо јер то је смисао живота! – закључује Пузовић.
Да после пензије живот не престаје говори и то да чак осамдесет пензионера и пензионерки из Пријепоља волонтира у Удружењу и то годинама, каже Добрисав. Накнаду не траже и није им потребна, јер све што раде, раде од срца за достојанствену старост.
