By Фамилија Љујић се може похвалити једном од најдужих традиција окупљања на овим просторима. Јубиларни 20. скуп Љујића одржан је у суботу на Златару, на Воденој пољани, поред манастира Светих Козме и Дамјана, и окупио је чланове ове породице и њихове пријатеље и рођаке из свиха крајева у којима данас живе.
Идеја о писању монографије о братству Љујића окупила је 24. маја 2002. године у Пријепољу чланове ове фамилије који формираше организациони одбор и договорише се да наредне 2003. године одрже први скуп у Гранчареву код Бијелог Поља. Од тада, Љујићи су се окупљали сваке године на различитим местима где их има, а паузу су направили само због пандемије Ковида.
„Ове године, на Воденој пољани на Златару окупили су се јубиларни 20. пут потомци седморице браће Љујића из Стожера у Црној Гори: Мијаила, Милована, Мијата, Арсенија, Панта, Средоја и Милића. Расељини су и сада живе у 20 места у Црној Гори, 70 места Србији и око 20 држава дијаспоре. Сви су пореклом од ове седморице браће, сви славе Светог Николу и нису мењали презиме никада“, каже Радоје Љујић из Нове Вароши, дугогодишњи секретар Братства Љујића.
Председник Братства Љујића, Иван Љујић из Пријепоља, сматра да је одржавање оваквих скупова веома значајно. Не само за Љујиће већ и за породице које имају везе са Љујићима, као и за одиве, које су удате широм Србије и Црне Горе.
„Упознали смо се доста добро. Сада је већ 20. слуп и дошле су нове генерације, које прве године 2003. нису још биле ни рођене. Тако да се они сада упознавају и шири се та братска љубав, и свима то много значи“, каже Иван Љујић.
„Обзиром да живимо у времену кад је све брзо, кад је стање породице доведено на маргину, један овакав скуп, један овакав пример, мислим да ће значити многим породицама и братствима, не само у Србији, већ у било ком православном народу, али и народу било које друге вере који подржава породицу“, сматра проф. др Биљана Љујић, професорка Медицинског факултета у Крагујевцу.
Скуп Љујића је својим присуством увеличао Архиепископ и Митрополит милешевски Атанасије који је благословио окупљене и рекао да је најважније обнављати познанство и продубљивати заједништво, слогу и братску и сестринску љубав. Казао је и да братство Љујића може служити за пример другима и да представља пребогату ризницу и сабрање свега најбољег што српство има.
Скуп је настављен поменом и минутом ћутања за преминуле, након чега је одржан и радни део – редовна скупштина удружења. Највише речи је било о монографији и њеном допуњавању као и о покретању сајта братства. Поводом јубилеја уручена су признања најзаслужнијима за све оно што је постигнуто у минулим годинама као и постхумна признања. Такође, Љујићи су се сетили и свих оних који не носе ово презиме али су на неки начин допринели раду удружења и одржавању скупова. Нису заборављене ни снаје, које за своје Љујиће имају само речи хвале.
На скупштини, али и у разговору, више пута је истакнуто да је основни мотив одржавања скупова очување традиције и повезивање братства, са акцентом на упознавање најмлађих Љујића.
Традиционално, сабирање Љујића је, након званичног дела, настављено уз песму и игру. На скупу је истакнуто да је до сада поштована жеља и аманет иницијатора првог окупљања да се до 20. јубилеја Љујићи састају сваке године. О динамици одржавања скупова, која ће највероватније бити двогодишња, убудуће стараће се Одбор удружења, који своје активности спроводи кроз бројне локалне организације које постоје у срединама где живе чланови ове породице.
Више погледајте у видео прилогу:
