By Лоша путна инфраструктура и недостатак воде горући су проблеми мештана и мештанки Бабина, истакнуто је на састанку који је екипа Телевизије Форум одржала у школи Горњим Бабинама. Да би се људи враћали на село и да би се задржало оно мало њих што је остало неопходно је обезбедити много боље услове за живот, поручили су мештани Бабина.
Како бисмо стекли бољи увид у то како живе и са којим проблемима се сусрећу житељи општине Пријепоље, Телевизија Форум се труди да обиђе поједине месне заједнице и да у непосредном разговору сагледа услове у којима мештани живе. Овога пута посетили смо Бабине, по површини једну од највећих пријепољских месних заједница којој припадају Горње и Доње Бабине, Врбово, Барице, Љељеница и Рогушје. Овде се налазе неки од најлепших предела наше општине, међутим, житељи ових бајковитих пределе већ деценијама су суочени са бројним проблемима који им отежавају живот.
Проблема има као и у свакој месној заједници. Свугде имамо тих проблема па тако и код нас има неких горућих проблема. Највећи проблем ове године био је недостатак воде – каже председник Савета МЗ Бабине Бајо Томашевић.
Један од оних који је решио да остане на селу је Мишко Аничић. Са супругом и четворо деце живи у Бабинама. Како каже, од како зна за себе има проблем са недостатком воде.
Ја већ скоро 50 године користим кишницу. Цело лето сам дотеривао воду. Комунална цистерна ми је довозила воду за пиће, док сам ја са мојом цистерном дотеривао воду за стоку. Летос је баш била суша па се много времена морало одвајати за набавку воде – прича нам Мишко Аничић који је и члан Савета МЗ Бабине.
Исти проблем мучи и Василија Кубуровића.
Купујемо воду у Пријепољу, доле у комуналном. Дотерују нам цистернама. То уопште није јефтино. За нас са малим пензијама то је баш скупо – каже Василије.
Проблем са недостатком воде за део домаћинстава постао је изражен од када је продат погон некадашње фабрике обуће „Лимка“ у чијем власништву се налази извор коме је сада забрањен приступ.
То је некада била сеоска вода. То је отишло када је отворен погон “Лимке”. Село је пустило да се та вода користи ради фирме и ради народа, да остану на селу, да живи школа и село. Међутим, то је било кратког даха, свега неколико година. Погон је затворен. Узео је приватник. Једно време смо користили ту воду, а после тога су је закључали – објашњава нам проблем водоснабдевања Василије Кубуровић.
Проблем водоснабдевања би могао бити решен, сматра председник МЗ Бабине.
Има овде јаких извора само је проблем да се то организује, да се испита који би извор одговарао, да се изведе тај извор и разведе по селу и да се реши проблем. Настојаћемо да тај захтев уврстимо у план за следећу годину како би општина нешто покренула – нада се Томашевић.
Као један од проблема мештани истичу лош пут. Недавно су добили километар новог асфалта, али је то према њиховим речима недовољно за даљи напредак села у које се деценијама ништа није улагало. Проблем је и даље деоница пута од Јабуке до Бабина као и локални сеоски путеви.
Од 1992, године, када је пуштен телефон, то је једина велика инвестиција у Бабине. То је задња инвестиција била и сада овај километар асфалта. И то је све за ових скоро 40 година. Врло мало је урађено и зато је у селима све мање људи – сматра Мишко Аничић.
За Василија Кубуровића велики проблем су сеоски путеви.
Ја не могу кући да приђем. Толико су шумски камиони направили проблем да сам ја ево морао трактором да дођем овде, нисам могао колима – прича нам Василије.
Да су лошу услови живота у Бабинама потврђује нам и Бојан Шљукић.
Тешко је живети у Бабинама, посебно у зимским условима који су катастрофални. Проходност је веома лоша. Путеви се не чисте редовно и не одржавају се – каже Бојан Шљукић.
Састанку је присуствовао један од ретких мештана Врбова Петар Деспотовић
Наш највећи проблем је, не само у Бабинама већ и у другим месним заједницама, то што сви гледају и уважавају само појединачне интересе и излажу их где год могу. За опште интересе немају осећаја. А ако немамо опште интересе, појединачне нико неће моћи да нам реши, ни држава ни било ко други – сматра Деспотовић.
Према попису из 2022. године у Месној заједници Бабине живи 339 становника и имао око 150 регистрованих пољопривредних газдинстава. Велике површине под пашњацима и ливадама највише погодују развоју сточарства, али све је мање оних који у томе виде перспективу.
Доста њих је смањило сточни фонд тако да је нас неколицина остала. И ми се боримо. Не знам до када ћемо издржати. Мислим да нема неког напретка – каже Мишко Аничић.
Слично размишља и Бојан Шљукић.
Размишљам да све напустим, не само да се преселим у град, већ да одем далеко. О томе размишљам зато што су услови такви. Нико те не види – истиче Шљукић.
Да би се народ враћао на село, неопходно је обезбедити много боље услове за живот, слажу се мештани Бабина. У супротном, плаше се да ће и ово мало људи који су остали рећи збогом свом родном крају у потрази за бољим животом.
