By Самачки живот Блажа Словића, сада јединог становника општине Пријепоље на највећој надморској висини у селу Копривна, није једноставан. У Бродарево, удаљено скоро 15 километара, силази само када баш мора. Брине о 10 крава и три телета и сваки дан му је пун обавеза. Сав терет Блажо добро подноси, само се тешко бори са самоћом.
Сваки дан у недељи живот Блажа Словића је идентичан. Устаје рано, у кућу улази када се на околна брда почне спуштати мрак. Иако живи на највећој надморској висини у општини Пријепоље, живот на „висoкој нози“ није му познат. Након што је радио у неколико фабрика у Пријепољу, које су доживеле крах, Блажо се пре десетак година за стално вратио у Копривну. Скроман, захвалан и пре свега тих, опрезно и са мало речи препричава свој живот.
Рођен сам овде 1966. године. Раније нам је била кућа на дну села, па смо после изашли овде, јер нам је лакше било и због паше и стоке. Кад се потрефи лака зима није страшно, али кад падну снегови по метар – метар и по, тада је тешко ако се не припреми све за зиму, не ваља ништа.
Одсеченост од остатка света додатно погоршава и лош пут. Зато му ретко ко свраћа, а и он се све ређе силази до Бродарева или Пријепоља.
Ова пут видели сте није нам баш добар, кад би могли око тог пута да нам помогну било би добро. Има ових места кад је киша, тешко је проћи.
Блажова мајка преминула је пре неколико година. Од породице има још брата и сестру који су се давно одселили и зову га да се пресели. Неће Блажо, везу са родним крајем не жели да прекине.
Тешко је и ово оставити, волим ово – на ивици суза каже Блажо.
Ово село надомак Катунића, највећег планинског врха Јадовника и општине Пријепоље, некада није било пусто као данас.
Ово брдо што сте разминули код трафостанице, ту је некад био вашар. Све ове куће неко је обилазио, у мојој колиби биле су клупе, било је пуно народа. Био је музички инструмент кланет, било весеље, дружио се народ, било много лепо. Индустрија повуче млађи свет… мало по мало, виђе једно од другога и одоше.
Према последњем попису, Копривна броји тек 14 становника. Прве комшије удаљене су од Блажа 2 километра, а до њих му треба пола сата хода. Нада се да ће ово село опет једног дана бити место дружења и забаве, али је и свестан суровости који носи живот у планинским селима.
