By Полагањем цвећа и венаца на Спомен комплексу „4. децембар“ пријепољско Удружење бораца НОР од 1941. до 1945. године и Општина Пријепоље обележили су 81 годину од Пријепољске битке, једне од најтежих битака Другог светског рата на нашим просторима, у којој је погинуло скоро 500 припадника и припадница партизанских јединица и становника Пријепоља.
Ове године свечаност обележавања 81 године од Пријепољске битке почела је полагањем венаца и одавањем поште палим борцима на Спомен комплексу „4. децембар – Пријепољска битка 1943. године“. Венце и цвеће су положиле делегације Општине Пријепоље, Војске Србије, СУБНОР-а Србије, Удружења бораца, потомака и поштовалаца НОР-а 1941-1945. године из Пријепоља, делегација Удружења ратних и војних инвалида и бројне делегације удружења бораца из Србије и Црне Горе, а затим су се сви присутни поштоваоци народноослободилачке борбе у мимоходу поклонили сенима страдалих у Пријепољској бици.
Интонирањем државне химне започео је свечани програм комеморације који је први пут одржан у Пријепољској гимназији.
Данашњу комеморацију смо конципирали да то буде порука младих, ове наше омладине својим вршњацима, али и старијима како треба чувати све тековине народноослободилачког рата, тековине које је гајила НОВ Југославије, пре свега братство и јединство међу свим њеним народима. Морам да кажем, због чега је све то било. У Пријепољској бици од 498 имена бораца записаних на плочама и девет књига које су издате, 192 борца немају годину рођења, али од оних 357 који имају, 163 су били млађи од 20 година – нагласио је у име организатора председник Удружења бораца, потомака и поштовалаца НОР-а 1941-1945. године општине Пријепоље Милан Лучић.
Како млади гледају на историјске догађаје, којим мерилима и вредностима стреме, у свом раду је описао Марко Мрдовић, истакавши да присећање на овакве догађаје треба да нас упути да је идеја антифашизма велика, племенита и исправна.
Још једна поука и симболика овог места је у управо у томе. Ове руине су ту да нас подсећају и опомињу на значај Пријепољске битке. Зато треба да пошљањемо поруку која и даље одзвања оваквим местима широм бивше Југославије које евоцирају херојство и проливену крв народа у циљу слободе као једине окоснице. Смрт фашизму, слобода народу – поручио је Марко Мрдовић.
У име СУБНОРА Србије пилот пуковник Зоран Јаковљевић је рекао да је част поклонити се сенима страдалих на попришту славне битке где се рађала слобода и стварали услови за достојанствен живот.
Српски народ заједно са осталим народима је 1941. године рекао историјско НЕ нацизму и фашизму и кренуо у општенародни устанак и борбу против окупатора и његових помагача. У тој борби српски народ је са осталим народима тешко страдао, али је извојевао слободу и стао у ред победника у Другом светском рату. Са том победом стигла је и слобода као највећа цивилизацијска вредност – истакао је Јаковљевић.
Ово је била прилика да се Агенцији „Видаковић“ из Лазаревца и Пријепољској Гимназији уруче признања „Велико хвала“ за сарадњу и подршку пријепољској борачкој организацији. Признање „Медаља борца“, коју СУБНОР додељује већ четири године, добио је Милан Лучић, председник пријепољског Удружења бораца, потомака и поштовалаца НОР-а.
Страдање и жртва свих који су изгубили животе у једној од најтежих битака у Другом светском рату заслужује поштовање и сећање свих на овим просторима рекао је председник СО Пријепоље Станко Кијановић.
Војни анализичари и ратни историчари Пријепољску битку без икаквог двоумљења сматрају једном од најтежих и најкрвавијих које су се одиграле током целог Другог светског рата. Ово страдање и ову пријепољску епопеју никада не смемо занемаривати, заборављати и површно обележавати. Сви који положише своје животе за нашу слободу заслужују стално помињање, сећање и одавање почасти и захвалности – навео је Кијановић.
Нападом на Пријепољску болницу 4. децембра 1943. године започела је шеста офанзива Немаца против народноослободилачке војске Југославије под називом „Куглблиц“, односно Дринско-Лимска операција, у којој су најјачи удар претрпеле Друга пролетерска и Прва шумадијска бригада које су и имале највеће губитке. Највише жртава пало је управо у опкољеној болници, на месту где се данас налази Спомен комплекс „4. децембар“.
