By Министарство заштите животне средине покренуло је поступак заштите природног подручја I (прве) категорије, као Специјални резерват природе „Златар”. Ово подручје обухвата и делове општине Пријепоље: Аљиновићe, Бискупићe, Косатицу, Међане, Милошев До, Мушковину и Правошево. У Новој Вароши обухвата катастарске општине: Брдо, Дражевићи, Дрмановићи, Мишевићи и Радијевићи. Укупна површина заштићеног подручја износи 7.864,64 хектара, од чега се скоро 79 одсто налази под шумском вегетацијом.
У мају ове године Завод за заштиту природе Србије доставио je Министарству заштите животне средине Студију заштите Специјалног резервата природе „Златар”.
Одредбама Закона о заштити природе, иако је за ово подручје поступак у току, оно се самим објављивањем на сајту Министарства већ сматра заштићеним подручјем и примењују се мере прописане у Студији заштите. Темељну вредност Специјалног резервата природе „Златар” представља шумска вегетација под којом се налази 78,90% територије, међу којима је нарочито изражен и вредан појас смрчевих шума.
У овом подручју забележено је присуство око 871 биљне врсте, од којих 177 има национални и међународни значај, 125 их је заштићено од којих 28 ужива строгу заштиту. Забележено је и 29 ендемичних врста.
Забележено је укупно 128 врста птица што је око 34,6 одсто од укупног броја врста птица регистрованих у Србији.
Евидентирано је и девет врста водоземаца, што чини 40,91 одсто од укупног броја врста које насељавају територију Републике Србије.
Ту су и 42 врсте сисара, што чини око половину врста до сада регистрованих на тлу Републике Србије.
Ово подручје налази се у обухвату Еколошки значајног подручја „Увац и Милешевка“. На подручју су издвојене посебне просторне целине са режимима заштите I, II и III степена. Два локалитета која се налазе у првом режиму заштите су на територији Пријепоља. У питању су локалитети „Велика Мерица“ и „Велика Стена“ у Косатици. Ту важе забране и ограничења прописане одредбама Закона о заштити природе попут: коришћења природних ресурса и изградња објеката, а између осталог ограничавају се радови и активности за научна истраживања.
Под другим степеном заштите нашли су се локалитети „Ивље-Орловача-Честе“, „Велика Кршева“, „Крња Јела – Руњева Глава“, локалитети „Четаница“ и „Бојанов Крај“. Овде је забрањено између осталог изградња викендица, објеката за туристички смештај, објеката за рударство, изградња брана, као и постављање осматрачница и видиковаца.
Трећим степеном заштите у Пријепољу заштићен је већи број катастраских парцела у Аљиновићима, Бискупићима, Косатици, Међанима, Мушковини, Милошевом Долу и Правошеви. Овим степеном заштите прописује се да је могуће селективно и ограничено коришћење природних ресурса.
У Еколошком центру „Станиште“ из Вршца, који су почетком године објавили регистар „из сенке“ заштићених подручја у Србији, прикупљајући податке дошли су до закључка да су општи интереси заштите природе и појединачни економски интереси у сталном сукобу у Србији.
Онолико колико ми као друштво и појединци се будемо залагали за владавину права, толико ћемо права и имати и толико ћемо онемогућити разним инвеститорима да то право крше и да надређују своје економске интересе општем интересу. Само проглашење заштите не представља гаранцију да се одређене ствари неће догодити, али ми као грађани морамо да се изборимо за то, да будемо будни и посматрамо шта се дешава, да будемо спремни да реагујемо уколико приметимо да се нека наша или општа права угрожавају – сматра Дејан Максимовић из Еколошког центра „Станиште“.
Досадашња пракса показала је да од обавештења на сајту о покретању поступка, до званичног проглашења прође у просеку пет година, али се може ићи и убрзаном процедуром.
Влада Србије је на територији Пријепоља у последњих 20 година прогласила четири заштићена подручја, која заузимају око 23,5 процента укупне површине општине. Ту спадају Клисура реке Милешевке, Предео изузетних одлика Озрен – Јадовник и Слапови Сопотнице. У заштићено подручје од великог значаја уврштен је предео изузетних одлика Камена Гора. Пријепоље ће званичним проглашењем Специјалног резервата природе „Златар” добити и пето заштићено подручје, што општину Пријепоље сврстава у сами врх општина Србије по проценту заштићеног подручја.
Подсећамо, у току је и поступак Завода за заштиту природе за израду Студије заштите Ратајске реке, што би могло да буде шесто заштићено подручје у нашој општини.
