By Изменама осам уговора за радове у општини Пријепоље, додатни радови су коштали око 40.000.000 динара, показује извештај о јавним набавкама општине Пријепоље за 2024. годину . У односу на 2023. годину то је скоро дупло више, док у 2022. години оваквих уговора, о додатним радовима, није било.
Свака већа инвестиција коју је општина Пријепоље спроводила у прошлој години, на крају је коштала више него што је првобитним уговором са извођачима радова било предвиђено. За све додатне радове не спроводе се уобичајене тендерске процедуре, већ се ти радови углавном подводе под објашњење да је до њиховог повећања долазило „због непредвиђених околности“.
Брзина, којом се власт у Пријепољу хвали да је током прошле године „откочила“ један број пројеката, имала је своју цену. Испоставило се да је већина пројеката лоше припремљена, што је резултирало пробијањем планираних цена и рокова за извођење радова.
Модерна саобраћајница у Шеховића пољу или „Драгова бара“
Изградња дела Ћиркове улице у Пријепољу од новог моста до улице Милосава Стиковића, у дужини од 516 метара, истицана је као један од најзначајнијих инфраструктурних пројеката у Пријепољу. Управо је за ту улицу највише издвојено средстава за додатне радове. Уместо планираних 105.300.000 динара, на крају је потрошено 126.500.000 динара, односно око 21.000.000 динара више. У образложењу на Порталу јавних набавки стоји да је до повећања дошло након што је извођач радова уведен у посао и да су тада наступиле околности на терену које су довеле до вишка радова. Објашњење за вишак радова који је довео до мањка средстава у буџету, добили смо од председника Општине Пријепоље Драга Попадића:
“У Ћирковој и водовод и део канализационе мреже и топловод је измештен. Остављени су и нови прикључци за топловод и водовод, да не бисмо копали сутра кад завршимо улицу. Све то је можда пројектант требао да предвиди кроз услове које је добијао од ЈКП „Лим“.
Пројекат на који председник Попадић има замерке укупно је коштао Општину Пријепоље 3.700.000 динара. Први пут 2021. године фирми „Андзор инжењеринг“ из Новог Сада плаћено је око 2.800.000 динара за Урбанистичко техничку документацију за изградњу саобраћајница.Тада је председник општине био Владимир Бабић. Две године касније, 2023. године Општина Пријепоље, тада на челу са председником Драгом Попадићем, са истом фирмом потписује уговор за услугу израде пројекта за извођење, који је коштао 882.000 динара.
У мањкавост пројекта уверили су се многи када је улица поплављена у августу 2024. године, само месец дана након свечаног отварања за Дан општине Пријепоље. Од „квалитета радова који су феноменални“, како је речено приликом отварања, дошло се до новог топонима који је смислила јавност у Пријепољу: Драгова бара.
„Драго ми је да нешто називају по мени, јер то значи да нешто и градимо“ – биле су речи председника Општине Пријепоље Драга Попадића, који је и тада изнео замерке на пројекат који је урадила фирма „Андзор инжењеринг“, јер пројектом „није сагледана шира слика“.
Према јавно доступним подацима, у Централној евиденцији обједињених процедура за издавање грађевинских дозвола, за Ћиркову улицу још нема поднетог захтева за употребну дозволу.
Бетонирање зелених површина у стамбеном комплексу „Стадион“
Почетком јула 2024. године, уз присуство потпредседника Скупштине Републике Србије Едина Ђерлека и општинског руководства, свечано су отворени радови на спољњем уређењу стамбеног блока Стадион где живи 1.300 становника. Званична пријава радова, према подацима објављеним на ЦЕОП-у, била је месец дана касније.
“Уређење стамбеног комплекса Стадион ће у потпуности променити изглед овог дела града. Улепшаће се новим парком, новим зеленим површинама, новим паркинг местима, новим игралиштем за одрасле и децу” – истакао је Ђерлек.
Са првобитно предвиђених 64.000.000 динара, вредност радова је порасла за око 6,5 милиона динара. Почетни планови су предвиђали завршетак радова у року од 120 дана, али су непредвиђени радови на атмосферској канализацији, водоводној мрежи, рушењу трибина и изградњу нових, као и израда комплетног видео надзора, продужили рок на додатних 30 дана.
Упркос продужењу рока, радови на уређењу стамбеног блока Стадион још увек трају.
Комунална инфраструктура као непредвиђени радови
Прво обећање да ће се реализовати пројекат реконструкције једног од најатрактивнијих и најчешће коришћених потеза за шетњу и рекреацију поред Милешевке, био је фебруар 2023. године. У јулу наредне године почели су радови на шеталишту са роком завршетка до краја децембра 2024. Додатни и непредвиђени радови на реконструкцији канализационе мреже и кишних колектора захтевали су продужење рока реализације пројекта који је померен за 1. јул ове године. За исте радове захтевана су и додатна средства у износу од око 2.500.000 динара. Укупна вредност пројекта након додатних радова је близу 63.000.000 динара.
“Све те премашене инвестиције су непредвиђени радови који се односе само на комуналну инфраструктуру, запамтите то, само на комуналну инфраструктуру” – оправдава додатне трошкове председник Попадић.
Да само ипак није „само“, показује и израда пројектно-техничке документације за реконструкцију објекта Основне школе „Владимир Перић Валтер“ са доградњом базена, која кошта скоро 2,5 милиона више од првобитно уговорене цене. До коначног износа од око 13.232.000 динара дошло се, како у образложењу стоји, зато што је уговорена вредност утврђена на бази укупне бруто изграђене површине објекта.
Премашена уговорена цифра није заобишла ни уређење дворишта вртића „Маслачак“ у Коловрату. И ту се у образложењу каже да су, након што је извођач радова уведен у посао, наступиле околности на терену, које су довеле до непредвиђених радова. То је повећало првобитну вредност уговора са девет милиона на нешто више од десет милиона динара. У истом објекту, са сличним образложењем, за око 214.000 динара више је коштала и реконструкција котларнице са заменом котла, укупно око 5,5 милиона динара.
Око пола милиона више коштала је и изградња алеја на градском гробљу „Равне“. Уместо уговорених 5.930.000, рачун је испостављен на близу 6,5 милиона динара.
Ова пракса уговорених, а накнадно премашених инвестиција, није уобичајена само за Пријепоље. У студији „Политика јавних инвестиција у Србији“ из 2024. године, Фискални савет констатује да се највећи број инфраструктурних пројеката у Србији од 2018. спроводи по тзв. посебним поступцима – уз делимично или потпуно изузеће из опште законске регулативе у области јавних набавки, експропријације, планирања и изградње. Заобилажење процедура убрзало је спровођење пројеката и „откочило“ неке пројекте чија је реализација каснила годинама, констатује се у студији, али и да је више међународних истраживања показало да код уговора о јавним радовима у грађевинском сектору постоји повећана склоност и простор за корупцију.
Напомена: Текст је са новим подацима ажуриран 25. марта 2025. године.
