By Велики број ђака, студената и студенткиња, родитеља, професора, грађана и грађанки окупио се код Дома културе на протесту „Пријепоље уз студенте.” Пријепољци и Пријепољке су одали почаст настрадалима приликом пада надстрешнице у Новом Саду и поручили да сличан сценарио не сме никада да се понови и да грађани не смеју да траже правду на улици, већ институције морају да је спроведу.
Више од стотину градова и места широм Србије, међу којим је и Пријепоље, подржало је борбу оних који се два месеца боре за правду. Окупљенима се обратила студенткиња Милица Прица речима:
Дошла сам овде да вам кажем да смо ми студенти устали онда када је правда заказала, када су институције остале слепе на велики злочин у Новом Саду. Ми студенти тражимо правду. Институције ћуте, на наше захтеве није одговорено. Ми студенти се много разликујемо међусобно, али оно што знамо је да делимо један циљ, а то је да нам се надстрешница никада не понови, да више никада не молимо за правду на улици.
Један од студената београдског универзитета који је дошао да подржи своје суграђане каже да се година може надокнадити, али се изгубљени животи не могу вратити. Дошао сам да подржим своје суграђане, Пријепољце студенте, али и пријепољске гимназијалце који су све ово огранизовали у нашем заједничком циљу да се испуне студентски захтеви који нису ирационални и врло су могући за испуњење, само је потребно мало воље.
Подршку студентима пружили су и просветни радници. Један од њих је Алекса Зејак, професор у пензији који је, како каже, поносан на младе људе који су показали емпатију и солидарност. Захвалан сам им што су нам поново пробудили наду. Волео бих да не дозволе да им, као нама, украду демократију и правду, наводи професор. Истиче и да је поносан на своје Пријепољце и Пријепољке који су у великом броју изашли на улицу и подржали студенте.
Подршку студентским захтевима пружила је и суграђанка која је, како наводи, дошла да се бори за омладину. Сви се ми овде боримо већ годинама, али узалуд, каже док у руци држи поштаљку и додаје: Да оставимо тако то омладини не долази у обзир, зато смо овде сви. Објашњава да је њена сва омладина срећу потражила изван граница Србије, јер у својој земљи нису могли да пронађу посао.
Након обраћања говорника уследила је петнаестоминутна тишина за настрадале у Новом Саду, а потом и протестна шетња. Колона се кретала улицом Санџачких бригада до Поште, одакле су скренули у улицу Зоре Томашевић, потом у Валтерову где су ишли до зграде Музеја, а потом улицом Нијазије Мусабеговића стигли до почетне тачке код Дома културе. „Валтер брани Пријепоље”, „Бло(када) ако не сада?, „Седи 1” и „Устани 5″ само су неки од транспарената који се се вијорили, а чули су се и повици „Правда” и звуци пиштаљки. Скуп је прошао без инцидената.
Подсећамо, студенти траже објављивање комплетне документације која се односи на реконструкцију железничке станице у Новом Саду, процесуирање лица одговорних за нападе на студенте и професоре и њихово разрешење, ако се утврди да је реч о јавним фунционерима, одбацивање кривичних пријава против ухапшених и приведених студената на протестима, као и обуставу покренутих кривичних поступака. Један од захтева је и повећање буџета за високо образовање у износу од 20 одсто.
