By Неколико стотина грађана и грађанки Пријепоља, међу којима је било студената и студенткиња, ђака, професора и професорки, родитеља са малом децом, окупило се на платоу Дома културе на трећем скупу подршке студентским захтевима. Окупљени су најпре одали почаст настрадилима у Новом Саду, петнаестоминутном ћутњом, а потом прошетали централним градским улицама.
„Да нисмо ћутали годинама, деценијама, данас не би било тишине”, речи су којима се Раде Бабић, један од говорника са бине обратио окупљеним грађанима. Бабић је поручио да је ово борба за боље друштво и да нема места за страх.
Сва деца која су овој земљи на трагичан начин изгубила живот, као последица ове корупмиране власти, трулог система, немогућности лечења, су наша деца. Наша је и туга, али нажалост и наша је кривица, јер смо окретали главу, били незаинтересовани“, казао је Бабић у у свом обраћању.
Инспирисан студентском борбом, Зајин Кујовић, им је посветио песму која носи симболичан назив „Надстрешница”. Уместо говора, са бине је прочитао песму чији стихови гласе: Гледам у ово друштво и поглед мој се чуди, како то да они други и даље живе у заблуди. Они се на одговорност и правду позивају, али намерно своје главе окрећу, иза застора се скривају.
Колона се кретала улицом Санџачких бригада до Поште, одакле су скренули у улицу Зоре Томашевић, потом у Валтерову где су се запутили испред зграде Општине Пријепоље како би сви заједно гласно послали поруку надлежнима да их нико неће застрашивати. Након вишеминутне буке, дувања у пиштаљке и гласних повика „Нећете нам претити”, наставили су до зграде Музеја, одакле су скренули у улицу Нијазије Мусабеговића како би стигли до почетне тачке, код Дома културе.
На челу колоне били су млади који су носили различите транспаренте: „Пријепоље уз студенте”, „Одрасли нису деци дорасли”, „Не лажите ми бабу и деду”, „Чекајучи Годоа”. Скуп је прошао без инцидената, а нови је заказан за петак 14. фебруара у 18 сати код Дома културе.
