By У суботу 8. марта биће обележен Дан жена и 114. годишњица од када су се активискиње за женска људска права избориле за празник посвећен женској борби за већа права и боље услове рада. Тог дана биће организован осмомартовски марш у Београду под слоганом: „Без нас све(т) стаје“. Почетак марша заказан је за 15 часова на Тргу Републике.
Давне 1908. године 15.000 жена марширало је улицама Њујорка захтевајући краће радно време, веће плате и право гласа. Њихова борба трасирала је пут новим генерацијама жена и условила празник који се и данас прославља широм света.
Оно чега треба да се сетимо јесте нешто што је почетак борбе за женска, људска права. Десило се давне 1910. године на првој интернационали, којој је присустовала Клара Центкин и иницирала да се обележи Дан борбе жена за људска права, објашњава Хазема Капиџић, активисткиња.
Осми март је прилика да се подсетимо како су се пре два века жене бориле за своја права и са колико снаге, истрајности и срчаности су то чиниле.
Захтевале су скраћено радно време на осам сати. То скраћење радног времена би било у доби за породицу, ако би мање боравиле на свом радном месту, имале би више времена за своју породицу. Тражиле су право гласа, тражиле су да буду једнако плаћене за исте послове као што су радили мушкарци, прича саговорница.
Жене се и даље сусрећу са различитим изазовима у сферама приватног, пословног и друштвеног живота. Њихова борба није утихнула само су данас другачије околности.
Још увек има неправилности у односу на људска права када су у питању жене. Осми март је прилика да се подсетимо шта су све жене урадиле у овом времену: на научном нивоу, у сфери политике, новинарства, било којој сфери живота. То је прилика да се одају признања за постигнућа. Увек су изазови ту присутни и мислим да треба да и те како обележимо 8. март и да се сетимо тога, закључује активисткиња.
Колико смо заправо свесни значаја осмог марта?
