By Пријепоље ускоро добија прву Стратегију у области безбедности саобраћаја за период до 2030. године. Циљ стратегије је смањење броја саобраћајних незгода, посебно оних са тешким последицама, као и повећање укупног нивоа безбедности свих учесника у саобраћају. За заинтересоване стране, организовано је и представљање кључних циљева Стратегије.
Према подацима из нацрта Стратегије безбедности саобраћаја општине Пријепоље за период 2024–2030, на територији општине у периоду од 2019. до 2023. године смртно је страдало осам лица, док је 190 особа повређено, од чега 56 тешко. Најмлађи погинули путник је имао 11 година, док је најстарији имао 63 године. Највећи број повређених био је 2023. године, укупно 98. Тенденција раста саобраћајних незгода евидентна је и за целу Србију.
Битно је, поред свих средстава која се улажу, је да се почне од мењања ставова свих учесника у саобраћају. Показало да су ставови доминантнији у односу на знање. Да би имало ефекта све то што се улаже и у инфраструктуру, треба кренути са едукацијом и обуком и мењањем ставова од предшколског узраста, преко основне па све до средње школе. Још једна категорија која је критична су старији од 65 година -каже Бојана Павић, дипломирана инжењерка саобраћаја.
Стратегија за Пријепоље урађена је у складу са Националном стратегијом безбедности саобраћаја.
Применом и имплементацијом Стратегије жеља је да се смањи број погинулих и повређених у саобраћају, односно да се смање укупне штете у саобраћајним незгодама. Стратегија је написана за период од 2023. године, али је за њу планирана и ревизија 2026. године. Уколико се анализом покаже да је потребно још нешто додати, Стратегија ће бити подложна измени и ревизији – истиче Бојана Павић.
Према подацима наведеним у нацрту Стратегије, већина смртних исхода догодила се ван насељених места. Најризичније деонице били су државни путеви, где је забележено 6 од укупно 8 смртних исхода. Појединачне локације, попут дела пута између Коловрата и Мијоске, такође се истичу као критичне тачке. Учесници у тим незгодама били су најчешће путници у аутомобилу који нису користили сигурносни појас. Неприлагођена брзина условима саобраћаја и стању пута – били су узрок 5 смртних исхода и повреда код 181 лица. Део пута са највећим бројем погинулих је деоница Бистрица – Пријепоље, док је Мијоска – Гостун деоница са највећим бројем повређених.
Ако се посматра дужи период, од 2004. до 2023. године, најцрњу статистику имала је 2004. година, са чак 17 погинулих у саобраћајним незгодама. Те године је у Гостуну страдало 12 ђака из Бугарске. Година са највише саобраћајних несрећа је 2006. година, са 121 пријављеним случајем, а најмање саобраћајних несрећа било је 2020. године, што је у великој мери утицала пандемија корона вирусом, јер је на снази била забрана кретања. У периоду од 2004. до 2023. године догодило се близу 2.800 саобраћајних незгода, при чему највећи број чине саобраћајне незгоде у којима је причињена само материјална штета. У 49 саобраћајних незгода погинуло је 68 лица.
