By Обавештење о геолошким истраживањима, која Геолошки завод Србије спроводи од 18. до 27. јуна на територији општина Пријепоље, Прибој и Нова Варош, поново је подстакло приче о отварању рудника на овим просторима, који су, не тако давно, тадашњи функционери у локалној самоуправи најављивали и за простор Чадиња. Зато смо надлежнима у Заводу упутили питања о циљу истраживања, као и да ли се изводе за неку конкретну сврху или наручиоца.
Обавештење о термину спровођења геолошких истраживања на територији три општине, које спроводе службеници Геолошког завода Србије, медији и странице на друштвеним мрежама су пренели без удубљивање у суштину, што је оставило простор за различита тумачења, али и подгрејало страхове грађана и грађанки овог простора, на коме су и раније постојале најаве о наставку неких старих, или започињању нових рударских пројеката, који би, по општем мишљењу јавности, нанели неповратну штету животној средини.
Наводећи да постоји повећано интересовање јавности и разноврсне информације о геолошким истраживањима широм Србије, из Геолошког завода Србије су нагласили да је присуство њихових инжењера и техничара у овим општинама део активности од јавног интереса. Надлежнима у Заводу смо упутили позив за интервју и питања на ову тему, на која смо добили писане одговоре.
Наводећи све разлоге због којих се изводе основна геолошких истраживања, из Завода су и у одговорима Телевизији Форум поновили да су од јавног значаја, као и да се спроводе на основу Правилника о утврђивању годишњег програма основних геолошких истраживања за 2025. годину. Наводе и да ће у Пријепољу обухватити простор Камене Горе и Сопотнице, на територији Нове Вароши ће обухватити обилазак локације у ужој околини Бистрице, док се у општини Прибој обављају у зони Прибојских Челица. Кажу и да су започета 2021. године и након њиховог завршетка биће урађена металогенетска карта лист Пријепоље 1, размере 1:50.000.
„Ова истраживања не представљају припрему за отварање рудника, нити се спроводе по наруџбини било које приватне компаније. Циљ израде геолошких карата је да се прикупе подаци о геолошкој грађи терена који ће држави, локалним самоуправама и другим институцијама послужити као основ за даље планирање – било у области инфраструктуре, просторног планирања, урбанизма, управљања природним богатствима, заштите животне средине или управљања природним ризицима, као што су клизишта, ерозија, поплаве и земљотреси“, наводи се у одговору Завода.
У одговорима се каже и да се све активности финансирају из буџета Републике Србије, као и да су резултати истраживања у највећој мери израда различитих геолошких карата, које су, након израде, јавно доступне. Те карте имају вишеструку намену и користе се у многим областима, од планирања, намене простора (у оквиру просторних планова), изградње објеката и инфраструктуре, до заштите природних pecypca и животне средине, наводе у Заводу.
Додају и да Геолошки завод Србије, поред наведених основних истраживања, прати и изградњу главних инфраструктурних објеката који су од интереса за Републику Србију и обавља сарадњу са локалним самоуправама у случају појаве било које нестабилиости терена (од слегања, клизања, итд) или водоснабдевања у виду стручног прегледа и помоћи грађанима и локалној самоуправи у циљу спречавања штета или санације штете, као и предлога за мoгућe решавање проблема за водоснабдевања гpaђaнa.
Из Завода напомињу и да геолошки заводи замаља Европске уније изводе иста истраживања на територији својих земаља у већим детаљима крупнији размера, као што су 1:10.000.
