By Истраживачи са Природно-математичког факултета у Крагујевцу бораве на подручју Пријепоља, где спроводе теренска испитивања водених екосистема у оквиру пројекта за заштиту риба и њихових станишта. У фокусу истраживања су реке Грачаница, Ратајска, Милешевка и Лим, као и ревизија програма управљања рибарским подручјем „Западна Морава“.
Истраживачи указују да слив Лима и околина Пријепоља и даље чувају значајан део природних вредности, али и да су слатководни екосистеми широм Србије под великим притиском, па је убрзање њихове заштите приоритет. С обзиром да нису први пут у Пријепољу, уочавају и одређене негативне промене у стању река, посебно на Грачаници, која је, како наводе, изгубила свој биолошки идентитет након изградње три мини-хидроелектране.
Овде је економија била бржа од екологије, па смо изгубили реку Грачаницу за једну трајну заштиту као једну очувану брдско-планинску реку овог подручја. Између осталих, ту је једна риба – светлица, која је тренутно у „Црвеној књизи риба Србије“. Грачаница је једино њено познато станиште у Србији – појашњава др Владица Симић са Института за биологију и екологију ПМФ Крагујевац.
Риба светлица jедна је од заслужних што је ово подручје проглашено посебним стаништем риба.
До прве мини хидроелектране, односно до машинске зграде, још увек долази светлица и друге врсте риба, чак смо нашли и једну тзв. паклару. Горе изнад их већ нема, само се јавља по неки примерак пиора и то је све. Посебним стаништем риба проглашено је ово подручје зато што је некада ту улазила младица и липљан да се мрести. Све је то сада нестало. Остала је само светлица, коју треба заједно са Заводом да очувамо – истиче наш саговорник.
Истраживачи подржавају иницијативу за заштиту реке Ратајске која је у току. Обишли су и ову реку и преносе утиске са терена:
Очувана дивљина, нашли смо ретку популацију поточне пастрмке, нешто мрене, пеша… али све је јако мало. Оно што нас забрињава је да је количина воде мала, а узрок су и климатске промене. Оно што не ваља, то је да су људи због својих потреба попут наводњавања и водоснабдевања, каптирали велики део тих самих изворишта Ратајске реке. Има много тих пластичних цеви које одводе ту воду – примећује професор Симић.
Боравак истраживача на Лиму донео им је и сазнање да ова река такође чува угрожене врсте.
Лим је још увек, без обзира на много канализационог и другог отпада, због своје снаге и величине још увек одржава свој неки позитиван еколошки статус. Ово је јако интересантно подручје, пре свега зато што је то данас станиште угрожених врста, као што је младица. То је риба која је врло занимљива и зову је Дунавски лосос. Осим младице, имате добро очувану популацију липљена и скобаља.
Истраживачи упозоравају да би било каква изградња мини-хидроелектрана на овим рекама била погубна по рибљи фонд, јер би захтевала режим рада који је економски неодржив. Пројекат за заштиту риба и њихових станишта спроводи Удружење „Екомар“ из Крагујевца, а води га Међународни фонд за дивљину.
