By Језик није само средство комуникације и преношења порука, он обликује наше ставове, мишљења и осећања. Поседује сопствену моћ и идеолошку димензију, утичући на начин на који разумевамо свет око себе. Управо зато је важно да у свакодневној комуникацији користимо родно сензитиван језик, сматра професорка докторка Светлана Томић, предавачица на Факултету за сзтране језике Алфа БК Универзитета, гошћа пете епизоде подаста ,,Наш глас, глас разума”.
Није у питању никакав нов језик, већ само одговоран однос према језику, који не дискриминише и омаложава ниједног члана друштва по питању полне или родне категорије. То је језик који је превазилази кризе у комуникацији, односно не дисриминише никога, него поштује свакога, објашњава саговорница.
Отпор према родно сензитивном језику дубоко је уткан у друштвене и историјске околности. Он не произилази само из језичких правила или навике, већ из дубоко укорењених патријархалних образаца који вековима обликују наше друштво. Ти обрасци су оставили трага и на сам језик, жене су често невидљиве у језичком изражавању, о чему сведоче и примери из новије историје.
Када погледамо историју српског језика, видимо да се још од старословенског периода, сваки пут када би жена својим трудом и залагањем освојила неку друштвену позицију која је дотад била искључиво доступна мушкарцима, појављивала и именица у женском роду, истиче.
Она даље објашњава да је довољно само пажљивије погледати натписе на фрескама средњовековних манастира како бисмо се уверили у истинитост ове тврдње.
Мара Бранковић, жена из четрнаестог века која је имала високу титулу, себе је потписивала као самодржицу и господарицу више земаља. Али, пошто жене, чак и оне на истакнутим позицијама, нису узимане као релевантне, њихови књижевни текстови нису коришћени као извори приликом израде речника, па такве речи углавном нису улазиле у језичке званичне корпусе. И то је део додатних проблема, објашњава професорка.
Како истиче професорка Томић, отпор према родно сензитивном језику има и јасну политичку конотацију, јер почива на отпорима који су, поред културолошких и историјских, и политичке природе.
Политика има кључну моћ јер политика одређује и ко ће учествовати у језичкој политици односно у одлучивању и језику и како ће се обликовати школски програм.
Професорка Светлана Томић закључује да употреба родно сензитивног језика није само питање језичког облика, већ дубоко политичко питање, питање видљивости, признања и равноправности. У промовисању ових вредности, сматра саговорница, важну улогу имају и сами медији.
Пету епизоду подкаста ,,Наш глас, глас разума” погледајте у видеу:
Подкаст „Наш глас, глас разума“, Форум жена Пријепоља емитује у оквиру пројекта ,,И ја се питам” уз подршку Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС).
