By У организацији Рукометног клуба „Пријепоље“ на Златару је одржан други рукометни камп под називом „Таленат нема цену“. Овај спортски догађај окупио је дечаке и девојчице из више градова Србије који су током седам дана имали прилику да усаврше основе рукометне игре под вођством искусних тренера и играча.
Челници Рукометног клуба „Пријепоље“, мотивисани жељом да своје, али и искуство других пријепољских рукометаша пренесу млађим нараштајима, покренули су овај камп пре две године са циљем промоције спорта и афирмације рукомета. Другу годину за редом камп је одржан на Златару.
Утисци су позитивни. Доста дечака нам се вратило од прошле године. Они су презадовољни условима, тренинзима, радом и смештајем. Опет је координатор господин Мишко Дробњак који највише ради са њима. Ми остали га пратимо са стране. Главни промотер кампа је Миљан Пушица који је одрадио неколико тренинга са дечацима и девојчицама – преноси нам утиске са овогодишњег кампа Беамин Бајрактаревић из Рукометног клуба „Пријепоље“.
Под будним оком тренера Мишка Дробњака и уз подршку истакнутих пријепољских рукометаша, 18 полазника и полазница узраста од 12 до 18 година радило је на техници, физичкој припреми и тимској игри. Поред стицања нових спортских знања, развијали су и дух заједништва и тимског рада.
Највише смо се базирали на тим техничким елементима, где смо пробали да отклонимо неке погрешке које су до тада рађене и да пробамо да неке детаље код те деце усавршимо односно побољшамо да би се сутра, када се врате у своје клубове, наставили тамо где су стали још бољи – истакао је искусни рукометни стручњак Мишко Дробњак.
Велики број прошлогодишњих учесника поново се вратио на камп. Неки од њих су у међувремену постали стандардни играчи у својим клубовима, поједини су добили позиве у младе репрезентативне селекције, а неки су чак направили и прве кораке ка интернационалној каријери.
Мој прошлогодишњи играчки напредак је био управо због овог кампа. Играо сам Прву лигу Србије и ево сад у новој сезони играћу у Чешкој, односно у Прагу у њиховој првој лиги – поносан је на свој успех Никола Мандић из Лазаревца.
Задовољан кампом је и млади Лука Јечменица, члан РК “Пријепоље”.
Камп је одличан. Тренери су, такође, одлични. Техника и све у вези рукомета се много побољшало код мене. Ове године је исто тако. Највише сам побољшао координацију и шут. То ми је много помогло зато што тренирам рукомет – каже Лука.
И Лејла Голубовић је другу годину за редом учесница овог кампа.
У односу на прошлу годину осећам да сам много напредовала. Побољшала сам шут. Тренинзи уопште нису много захтеви. Најчешће имамо три тренинга. Један јутарњи и један поподневни, остали су у сали. Тренери су веома добри, искусни и научили су нас много ствари – каже Лејла.
Са кампом су се први пут сусрели и нови учесници који, како кажу, носе кући лепе успомене, нова знања и бројна пријатељства.
Рукомет тренирам око четири године и ево први пут сам на кампу. Супер напредујем тренутно. Баш се види напредак. Тренинзи јесу напорни, али све може да се издржи. Тренери су стварно добри. Нико се не дере. Атмосфера је скроз опуштена – каже Мија Петојевић из Београда.
И за Тадију Зечевића из Нове Вароши ово је прво учешће на неком од кампова.
Моји први утисци су да сам пуно научио, јер су тренери одлични. Највише смо радили на техници, а доста смо радили и на координацији и научио сам много. Мислим да ће ми ово много значити, јер ја већ играм рукомет у РК “Златар” из Нове Вароши – сматра Тадија.
Организатори посебну захвалност упућују пријепољским привредницима чија подршка је била од пресудног значаја за реализацију кампа.
Без њих би било јако тешко организовати све ово. То су маркети Ес Комерц, Лим натура, Лала, Слађа, С такси из Пријепоља, месара Карахоџић, браварија К и М и Карго Шпед. Надам се да никога нисам заборавио. Њима дугујемо велику захвалност. И морам, такође, да се захвалим нашем пријатељу Миљану Пушици који је био промотер свега овога. Подржао нас је. И људима из Нове Вароши дугујемо огромну захвалност, пре свега РК “Златар” и Установи за спорт који су нам стварно изашли у сусрет. Понудили су нам балон салу и дворану на коришћење. Пружили су нам безусловну подршку – уз огромну захволност истиче Беамин Бајрактаревић.
Пред крај седмодневног дружења, млади рукометаши и рукометашице одмерили су снаге са вршњацима из Прибоја. То је била прилика да демонстрирају све оно што су научили на кампу. Резултат је овога пута био у другом плану. Много важније је било стицање искуства, заједништво на терену и прилика да се стекну нова пријатељства.
