By Институционална подршка женама које трпе насиље је од огромне важности, јер само уз помоћ, пружену руку и оснаживање оне могу да изађу из круга насиља. Иако се последњих година о теми насиља све више говори у јавном простору, а жене све чешће пријављују насилнике, број фемицида је и даље висок.
Када жена пријави насиље, процес тек започиње. Важно је да институције обезбеде њену заштиту и оснаже је, јер само пријава није довољна да би она изашла из круга насиља. То у пракси значи да се, поред основне помоћи, жена оснажује да препозна своја права, донесе важне одлуке и самостално гради сигурнију будућност.
Ако кажемо да имамо нулту толеранцију на насиље онда треба све институције да дају свој пуни капацитет у томе да заиста буде нулта толеранција, наводи Рада Дивац, супервизорка у Центру за социјални рад Пријепоље.
Када се насиље догоди, жена се најпре обраћа полицији, која је упућује на даљу подршку и заштиту. У том процесу важну улогу има Центар за социјални рад, који обезбеђује хитну интервенцију, процену ризика и неопходне мере заштите. Зато је прва подршка кључна, јер управо она покреће процес опоравка и омогућава жени да постепено изађе из круга насиља.
Центар за социјални рад Пријепоље ради са свим својим капацитетима у смислу помоћи и подршке, било које врсте подршке. Од психолошке, до измештања, односно плаћања смештаја уколико се особа нађе у стању потребе за измештањем из окружења у коме је доживела насиље, преко новчане социјалне помоћи, објашњава саговорница.
Насиље све видљивије – потребна континуирана подршка и праћење заштитних мера
Рада Дивац из Центра за социјални рад Пријепоље, наводи да све већи број жена пријављује насиље, што је резултат подизања свести о овом проблему у друштву, пре свега кроз медије.
Сматрало се срамотним да ствари које се дешавају у оквиру породичног миљеа буду пријављене. Сада је већ другачија ситуација. Можда није онаква каква бисмо ми желели да буде, па да се свако насиље пријави, али је видљивије, много више се о томе прича, наводи Дивац.
Ипак, иако је насиље видљивије јер се чешће пријављује, све док постоји макар и једна жена која трпи насиље, проблем није решен. То јасно указује да је реч о дугорочном процесу на коме мора предано и континуирано да се ради. Као једно од могућих решења, саговорница наводи праћење изрицања мера забране приласка жртвама, што би помогло у случају да насилник прекрши меру и угрози живот жртве – што се, нажалост, неретко дешава.
Најчешће када дође до убистава већ је било насиља и већ је пријављивано, каже Дивац и додаје да би праћење мера забране приласка жртвама можда било једно од начина да се насиље предупреди. Ипак, најважније је подићи свест. Треба радити, причати и ојачавати жене да увек и у свакој ситуацији пријаве насиље, закључује саговорница.
Зато је важно да институције, медији и заједница наставе да делују заједно, како би свакој жени била доступна правовремена и ефикасна подршка.
Насиље у породици – велики проблем мале заједнице
Током претходне године у Центру за социјални рад у Пријепољу забележено је укупно 77 случајева насиља. Највећи број пријављених, готово половина, односи се на психичко насиље, при чему су већином жртве биле жене. Када је реч о физичком насиљу, од 44 пријављена случаја, 33 жртве биле су жене и девојчице.
У највећем броју случајева, 31, насиље према женама починио је брачни или ванбрачни партнер. Следе крвни сродници који су одговорни за 15 случајева, док су бивши партнери починили насиље у девет случајева.
Током 2024. године изречено је укупно 158 хитних мера у складу са Законом о спречавању насиља у породици. Од тога, 110 мера односило се на привремену забрану учиниоцу да контактира жртву или јој прилази, док је у 48 случајева изречена мера привременог удаљавања починиоца из стана.
Несигурне у сопственом дому
Подаци до прве половине октобра текуће године показују да је изречено 128 хитних мера и забележено 60 случајева насиља, од чега су у 44 случаја жртве биле жене.
Када је реч о починиоцима, најчешће су то брачни или ванбрачни партнери, затим крвни сродници и синови и ћерке који врше насиље над остарелим родитељима. Према статистици, у 24 случаја насиље је починио партнер, у 10 случајева крвни сродник, а у осам случајева синови и ћерке према остарелим родитељима.
Женске организације годинама упозоравају да у Србији не постоји систем праћења фемицида, нити је фемицид Законом препознат као посебно кривично дело. О случајевима насиља и даље сазнајемо из медија, а многе жртве остају невидљиве и без званичне заштите. То указује да стварни број фемицида може бити и већи, јер неки случајеви никада не постану јавни.
О овој теми сазнајте у видео прилогу:
