By Међу рушевинама некадашње болнице у Шарампову, где је 1953. године откривен спомен комплекс „4. децембар“, обележено је 82 године од Пријепољске битке. Почаст и поштовање херојству, пожртвованости и страдању учесника битке исказали су својим присуством потомци бораца Пријепољске битке, бројни гости и грађани и грађанке наше општине.
Пријепољска битка која се одиграла између десетоструко надмоћнијих Немаца и домаћих помагача, и партизана, сматра се једном од најтежих, када је у једном дану од непријатељске ватре у граду и околним местима погинуло око 500 бораца Прве Шумадијске бригаде, Друге и Треће пролетерске, Друге далматинске, Четврте и Десете крајишке бригаде, Милешевског, Пријепољског и Пљеваљског одреда.
Венце на заједничку спомен гробницу положили су представници Општине Пријепоље, Министарства одбране Републике Србије, СУБНОР-а, Друге и Треће пролетерске бригаде, Прве Шумадијске бригаде, Југословенске комунистичке партије Црне Горе, Социјалистичке партије Србије, Удружење ратних војних инвалида из Пријепоља, као и удружења и организације бораца из Пријепоља, Подгорице, Котора, Пљеваља, Бијелог Поља, Берана, Ваљева, Чачка, Чајетине, Севојна, Нове Вароши и Бајине Баште.
Председник Општинског одбора Удружења бораца народноослободилачког рата Милан Лучић захвалио се свима што су дошли и подсетио на значај Пријепољске битке.
Није то био само напад на ову болницу као што неки кажу, то је био напад на читаву слободну територију која се одавде пружала скроз до Дурмитора – истакао је Лучић.
Потпредседник СУБНОР-а Србије Милан Вукић истакaо је да Пријепољска битка нема само локални карактер и значај, већ је она симбол јединства југословенских народа у борби против фашизма.
Ми знамо шта је истина, ми знамо шта је била борба против фашизма. Ми ћемо ту истину чувати и бранити док постоји последњи потомак, последњи борац, последњи човек који верује у слободу, истину, правду и солидарност. Наши борци нису гинули за мрак ропства, него за светлост слободе, нису гинули за поделе, него за заједништво. Нису гинули за заборав, него за сећање – додао је Вукић.
Заменик председника Општине Пријепоље Елвин Бањица истакaо је да страдање и жртва свих који су изгубили животе у једној од најтежих битака у Другом светском рату заслужује поштовање и сећање и додао:
Данас се са поносом сјећамо свих бораца који су учествовали у овој бици, с поштовањем се клањамо њиховој жртви, а нарочито онима који су изгубили животе. Њихова имена и њихова борба уграђени су у темеље нашег Пријепоља, наше слободе и наше будућности. Нека нам Пријепољска битка буде подсјетник да се заједништвом и храброшћу могу савладати и највећи изазови.
Комеморативном скупу присуствовала је и Сања Толић из Аранђеловца, ћерка најмлађег учесника Пријепољске битке Драгољуба Толића, који је преминуо 2008. године.
Скоро сваке године долазим. Имам поштовање и емпатију према свему томе.
Присуство бројних гостиjу са стране још једном је потврдило да се заједничко сећање на антифашистичку борбу мора чувати, упркос свим покушајима релативизације.
Не само Пријепољска битка, него све битке и сви догађаји које обиљежавамо и које прослављамо су од великог значаја, не само због нас који смо ту, него да и ови млади који долазе буду свјесни онога што су наши стари градили и због чега су наши преци остављали своје кости у темеље слободе – каже потпредседник СУБНОР-а Црне Горе Љубенко Боровић.
Поруке слободе и сећања на 4. децембар, преточене у бројне књиге и песме, казивала је Миња Лучић, која је и водила програм. Организатори обележавања годишњице Пријепољске битке били су Општина Пријепоље и Удружење бораца, потомака и поштовалаца Народноослободилачког рата из Пријепоља.
