By На тродневној радионици певања из вика, која је по први пут организована у Музеју у Пријепољу од петка 12. до недеље 14. децембра, полазници и полазнице имали су прилику да науче технике традиционалног певања. У томе су им помогли чувари народне традиције из Пријепоља и Нове Вароши, који су заједно са полазницима запевали и показали зашто се изворна песма, која се посебно негује у Златиборском крају, нашла на листи нематеријалног културног наслеђа Србије.
Изворна народна песма орила се у недељу у Музеју у Пријепољу, јер су полазници и полазнице радионица певања из вика пустили глас и показали да обичаје овог краја има ко да сачува за нове нараштаје.
У тим старом песмама је сачувано оно исконско, што је заиста наше. Као да генерације наших предака кроз те песме говоре, када их памтимо и певамо као да их чујемо, каже једна од полазница радионице, Горица Марковић.
Додаје да се певањем бави већ три деценије, али до сада није имала прилике да пева традиционалне песме на овај начин. Поред жеље да сачува изворну песму од заборава, њен мотив је и да као просветна радница ту љубав пренесе на своје ђаке.
Најмађи полазник радионице Вукан Пузовић има само осам година и велику жељу да научи традиционалне народне песме. Пријавио сам се на радионице да бих научио ову врсту певања и да кад порастем и будем имао децу и њих томе научим, објашњава Вукан.
Интересовање за радионице певања из вика било је велико, потврђује музејска едукаторка Бојана Пузовић. Одазвало се доста људи, међу њима су они који су певали до сада, али и они којима је то прво искуство, прича саговорница.
Спајајући искуство и знање, чувари народних обичаја пренели су своја знања млађим нараштајима, све с циљем да очувају наслеђе предака. Очување изворног народног стваралаштва за нове генерације није само обавеза, већ и начин да се сачува језик као носилац културе и идентитета једног народа.
Велика је сада то борба. То је и борба за наше језик јер је и наша песма један обогаћен старински језик. Тешко је сада очувати, каже Светлана Спајић, едукаторка која је водила тродневне радионице у Музеју и додаје да су радионице путоказ.
За три дана не може да се научи нешто што се усавршава деценијама, али ту смо да осветлимо, да погледамо како су то скројене песме извика и дамо мотив млађима да наставе да се интересују и дођу у контакт са изворним носиоцима песме, поручује Спајић.
Виша кустоскиња Центра за нематеријално наслеђе при Етнографском Музеју у Београду, Наташа Младеновић Рибић. Она истиче да је пријепољски Музеј као установа која чува културно наслеђе, препознао значај изворног народног стваралаштва.
Јако је важно то што је Музеј у Пријепољу управо препознао ову традицију као нешто карактеристично за овај њихов простор. Нажалост, она има мали број носилаца. Ове радионице, које су пре свега едукативног карактера, имају за циљ да то знање пренесу на млађе генерације и заинтересовану публику на локалном нивоу. Оне су прави начин да се настави са очувањем традиције, и то баш у локалној заједници где она и припада, наводи Младеновић Рибић.
Певање из вика, које се негује у Златиборском округу и преноси с колена на колено, уписано је у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа 2012. године.
Погледајте концерт у видеу:
