By Бупренорфин – медикамент намењен лечењу хероинских зависника, буквално се може наћи на пријепољским улицама – односно његова амбалажа. О томе колико су честе злоупотребе овог лека и које нежељене последице изазива разговарали смо са доктором Миланом Томашевићем из Службе за психијатријске болести Опште болнице Пријепоље.
Суграђанка је доставила нашој редакцији фотографије празних кутија лека Бупренорфин, које је фотографисала поред шеталишта крај Лима. Рекла нам је да их је затекла на неколико места и да је на интернету нашла информацију како се овај лек користи за лечење зависника, али и често продаје на црном тржишту као дрога. Трагом ове информације обишли смо и ми кеј у Ћирковој улици и, без много муке, на неколико места нашли разбацану амбалажу Бупренорфина. Уз сами тротоар се налазило десетак кутија, а нисмо залазили даље низ обалоутврду.
Бупренорфин, или субутекс, синтетисан је како би олакшале апстиненцијалне кризе код хероинских зависника, пре свега, али и других. Међутим, брзо је постао предмет злоупотребе.
„Профил дејства Бупренорфина је такав да својим деловањем на рецепторе, на које у бити делује хероин, изазива код конзумената неке сличне ефекте. У томе је тај парадокс, односно та његова тамна страна, која доводи до злоупотребе лека“, казао нам је др Милан Томашевић, специјалиста психијатрије у Служби за психијатријске болести Опште болнице Пријепоље. Додаје и да то значи да он може изазвати почетну зависност и да су симптоми који се развијају често за лечење приближни, можда чак и тежи код предозирања приликом комбиновања са седативима или алкохолом. Лекари у ургентним службама који се нађу лице и лице са таквим пацијентима су у већем проблему, него са пацијентима који су се предозирали хероином.
Доктор Томашевић каже да претпоставља да су злоупотребе честе и да је штета што у доба када имамо високо развијен информациони систем у здравству немамо бољу контролу издавања лека и праћење оних који га користе, пре свега јер је његова цена на црном тржишту вишеструко већа од набавне.
„Сама та чињеница би требало да буде неком сигнал да се издавање тог лека пропрати боље. Ако можемо да сваки милиграм лека у болницама у Србији унесемо и да се утрошак прати, вероватно би у Министарству здравља могао да се изнађе систем да се лица која подижу дозе, која се изнова јављају на прегледе и траже веће дозе, да се на некин начин опсервирају – или преко служби центара за социјални рад или преко полиције. Да се лекари опсервирају, да ли су под неким притиском, јер су често то лица из криминогене средине, која се обраћају за помоћ“, каже др Томашевић.
Лек је немогуће добити у апотеци без рецепта, каже др Томашевић, а у Служби за психијатријске болести у Пријепољу се преписује само ако је препоручен пацијенту у некој од здравствених установа вишег нивоа, које су специјализоване за лечење болести зависности.
„Чињеница је да постоји на црном тржишту и да је то нешто што би то требало да буде аларм за све надлежне службе, чак и за неку међудржавну сарадњу. Ми смо овде погранична опшрина и лек сигурно преко границе долази и одлази одавде. Значи, да се сви неки канали сасеку“, каже он.
Сматра и да се о злоупотреби Бупренорфина и других медикамената мало говори у јавности и да ова тема остаје у сенци јаких дрога, иако представља велики проблем.
„Потегли сте једно важно питање које има огромне социјалне последице. Има последице по нечију децу. Врло важна тема која, имам утисак, да се мало кога тиче. Те таблете добијају можда већ данас неког новог корисника који ће за пола године бити тешки зависник, који ће можда бити предозиран, у коми у некој јединици интензивног лечења негде. Надам се да ће ово имати неки одјек“, додаје др Томашевић.
Према информацијама које смо добили у апотекама, кутија Бупренорфина на рецепт кошта од око 190 до 630 динара, зависно од јачине дозе. Његова вредност на црном тржишту је многоструко већа – чак неколико десетина пута. Он и слични медикаменти се налазе на списку психоактивних контролисаних и забрањених супстанци и њихова препродаја представља кривично дело Неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, предвиђено чланом 246 Кривичног закона, за које су запрећене затворске казне у трајању од 3 до 15 година, зависно од тежине почињеног дела.
Разговор са др Томашевићем и снимке које смо забележили погледајте у видео прилогу:
