Као резултат преданог рада, великог броја објављених радова и учешћа на научним скуповима, недавно је специјалисткиња опште медицине докторка Елвира Хасанагић Струјић своју каријеру крунисала титулом примаријуса, највишег струковног признања које један лекар може да добије.
Докторка Елвира Хасанагић Струјић у пријепољском Дому здравља ради већ 25 година, а специјалисткиња опште медицине је већ 17. Око 2700 пацијената и пацијенткиња одабрали су је због стручности, али и осмеха и лепе речи, којима их увек дочека. Након четврт века њене успешне каријере, стигла је и титула примаријуса, која се додељује лекарима са изузетним професионалним резултатима, дугогодишњим искуством и значајним доприносом струци.

Она представља круну мог дугогодишњег рада, одрицања и одговорности које овај позив носи. Иза ње стоје године учења, рада са пацијентима, непреспаваних ноћи, дилема и одлука које се доносе са једном једином жељом – да се помогне болесном човеку. Ову титулу доживљавам као признање, али још више као обавезу да останем доследна вредностима због којих сам изабрала медицину: хуманост, моралност, знање и поштовање према сваком пацијенту. Захвална сам и својим колегама са којима радим и пацијентима који су ми указали поверење, јер без њих овај пут заиста не би имао смисла – каже прим. др Елвира Хасанагић Струјић, начелница Службе опште медицине ДЗ у Пријепољу
Примаријус има значење „први“, а да би се до њега дошло потребно је објавити више научних радова како у домаћим стручним часописима, тако и у међународним, али и задовољити бројне друге критеријуме. Будући да дневно прегледа и до 50 пацијената, било је прилично изазовно издвојити време за истраживачки рад.
Сваки дан радимо амбуланту, то је тежина овог посла. Ја имам и дежурства у Хитној медицинској помоћи, као и већина мојих колега. Заиста кад човек дође кући с посла пуно је уморан. Тешко је ускладити обавезе и није лако наћи увек времена да напишете неки научни рад, то објавите, одете на семинар да презентујете и сл. Међутим, знање је моћ и треба улагати у себе и своја знања. Некако се то све врати, човек доживи ту неку личну сатисфакцију, буде испуњен и ништа му није тешко. Ја сам сигурна да многе моје колеге поседују знање, али заиста треба издвојити време и треба имати стрпљења и док други можда спавају или одмарају, ви пишете радове… Али када једног дана постанете то што јесте, све то време и труд и одрицања – све то заборавите и остану само неке лепе ствари – истиче др Хасанагић Струјић.
Свечана додела диплома била је у Палати Србија у Београду, што је докторка поделила и на друштвеним мрежама, након чега су уследиле бројне реакције.
Што се тиче породице – били су то велики осмеси на њиховним лицима. Моја мајка је заплакала од среће. Колеге су вест такође лепо дочекале. Добила сам тог дана толико цвећа да сам могла да отворим цвећару. Пацијенти су такође били срећни. Када виде да на вратима пише примаријус и њима то буде посебно задовољство и сматрају да је то стручније и некада инсистирају да баш хоће код мене на преглед и онда и мени буде баш гушт, па се и ја мало направим важна. Човек се осећа испуњено кад је задовољан, али најважније од свега је да воли свој посао. Било који посао – ако га човек воли, онда га ради са задовољством и ништа му није тешко. Ја свако јутро долазим у 20 до седам на посао – дођем прва и одем задња и није ми тешко. И даље се радујем када идем на посао – закључује др Елвира.
Њени радови су аутентични и засновани на примерима из праксе, пре свега да би своја искуства и сазнања до којих је дошла пренела и на млађе нараштаје, због чега је уписана и као менторка на Медицинском факултету у Београду. Када су у питању пријепољске здравствене установе, поред др Елвире, титулу примаријуса има још само специјалиста гинекологије магистар доктор Хасиб Хајдаревић.

