By Шездесетих година прошлог века у Пријепољу се за годину дана рађало више деце него што се данас роди за четири године. Подаци Републичког завода за статистику и анализе демографа Миодрага Пантовића показују да се у Пријепољу, као и суседним општина Прибој и Нова Варош, за непуних седам деценија догодио један од најдраматичнијих демографских преокрета у Србији.
Година 1963. остала је забележена као апсолутни рекорд у демографској историји Пријепоља. Тада је у овој општини рођено 1.220 деце, док је број умрлих био свега 200. Природни прираштај од готово хиљаду људи годишње стављао је Пријепоље међу демографски највиталније делове тадашње Југославије.
Тада је Пријепоље имало око 30.000 становника. То значи да се становништво општине само природним путем повећавало скоро три процента годишње. Данас то изгледа готово незамисливо. То је наталитет какав данас имају само подручја света са највећим природним прираштајем, рецимо то је југ Африке – истиче докторанд демографије Миодраг Пантовић, пореклом из Пријепоља.
Док је остатак Србије пад наталитета забележио још педесетих година прошлог века, Пријепоље је у том процесу каснило пуне три деценије. Према речима Пантовића, један од кључних разлога за ово кашњење лежи у образовној структури становништва.
Пријепољски, односно Милешевски срез, пре Другог светског рата био је међу подручјима са највишом стопом неписмености на територији тадашње Југославије и Србије. Посебно је био велики број неписмених жена, а писменост је често фактор који утиче на високу стопу наталитета.Међутим, после Другог светског рата, са масовном модернизацијом долази и до пораста писмености, али наталитет и даље остаје висок, јер је постојао велики број младих генерација које су могле да рађају – каже наш саговорник.
Поред високог наталитета, стопа смртности одојчади била изузетно висока. Од 1.000 рођене деце, око 100 није дочекало прву годину живота. Пре Другог светског рата бројке су биле и до три пута веће. Осамдесете године представљале су врхунац демографске снаге Пријепоља.
Тада је општина имала највећи број младих становника. Године 1990. Пријепоље је било међу седам или осам најмлађих општина у Србији по просечној старости становништва. Сада имамо готово три пута мање младих него осамдесетих година, а три до четири пута мање деце него почетком осамдесетих – каже Пантовић.
Први негативан природни прираштај у Пријепољу забележен је 1999. године. Али, оно што је пресудно утицало на данашњу слику није била само смртност, већ масовно исељавање. Ако се упореде резултати последња два пописа, број становника општине Пријепоље мањи је за око 4.500 људи.
Дакле, око 1.500 људи мање је због природног пада, док је више од 3.000 последица исељавања. То значи да се више људи иселило из општине него што се у њу доселило.
Углавном су то млади људи, између 15 и 49 година, односно они који чине репродуктивни потенцијал становништва.
Због тога Пријепоље сваке године има све мањи број људи који могу да имају децу. Чак и када би се сада повећао наталитет и просечан број деце по породици, природни прираштај би и даље падао, јер се смањује број људи у репродуктивном добу – закључује Пантовић.
Према последњим подацима за 2024. годину, у Пријепољу је рођено 284 деце, док су умрле 424 особе. Иако су ове бројке лоше, Пријепоље и даље стоји нешто боље од суседних општина. Подаци за Нову Варош говоре да ће у тој општини, ако се тренд настави, до 2052. године чак половина становништва бити старија од 65 година. У Прибоју је ситуација нешто боља, али лошија него у Пријепољу. Тамо се годишње роди око 130 деце, док умре близу 300 људи.
