Национални дан сећања на жене жртве насиља: шест фемицида од почетка године

Национални дан сећања на жене жртве насиља: шест фемицида од почетка године

Национални дан сећања на жене жртве насиља 18. мај обележава се од 2017. године, са циљем подизања свести о фемициду и породичном и партнерском насиљу као озбиљном друштвеном проблему. Током прошле године, руком сродника и партнера убијено је 18 жена, док је у још 13 случајева забележен покушај убиства. Од почетка 2026. године до данас убијено је најмање шест жена, подаци су Мреже „Жене против насиља“.

Статистике показују да је кућа и даље најнесигурније место за жену, а да су починиоци убиства нјачешће најближи сродници или партнери. Забрињава чињеница да је половина убијених жена раније пријавила насиље, а није добила адекватну заштиту и помоћ државе.

Прошле године у Србији, као жртве фемицида, страдало је 18 жена, а данас, до 18. маја, бројимо шест жена које су страдале. Значи, ми смо у петом месецу, а већ имамо шест жртава, што значи да је више од једне жене месечно страдало као жртва фемицида. Мрежа до тих података долази тако што их бележимо када се појаве у медијима. Вероватно, и увек кажемо, то је нека сива бројка, јер вероватно неки случајеви нису ни доспели до медија. Те жене су страдале као жртве насиља у породици. Оно што ми имамо у Србији као ситуацију јесте да је сада, тренутно, нормативни и законски оквир сасвим уреду. Прате се све тенденције и примери закона који се примењују у развијеним земљама Западне Европе, али оно што је највећи проблем јесте недоследност у примени тог закона – каже Мина Мијаиловић, координаторка Савеза женских НВО „Мрежа Жене против насиља“.

Будући да не постоји званичан регистар фемицида, већ се праћење врши на основу медијских објава, постоје и нека одступања, па тако Аутономни женски центар на данашњи дан бележи четири фемицида и шест покушаја убиства жена у Србији од почетка године, где су насилници доминантно били садашњи или бивши партнери убијених жена.

Активисткиње упозоравају да иза сваке убијене жене углавном стоје године трпљења насиља, али и изостанак благовремене реакције окружења и система. Жртве најчешће ћуте због страха, притиска средине, економске зависности и неповерења у институције.

Прошле године у Србији је пријављено 19.772 случаја насиља у породици. Институције су увек излазиле на терен и радиле оно што треба да се уради, али, опет кажемо, и та бројка је само бројка пријављених случајева. Сигурно постоји велики број случајева насиља у породици који никада не дођу до институција. Постоје и смртни исходи који се никада не рачунају као жртве фемицида. И морамо стално да радимо на томе да инсистирамо да се о том проблему и даље отворено прича, да охрабрујемо жене да потраже подршку. Женским удружењима се најчешће јављају жене које су изгубиле поверење у институције. Значи, ми смо нека крајња инстанца којој се оне јаве после центра за социјални рад, полиције или здравствених установа. Врло је важно радити и са институцијама – истиче Мијаиловић.

На Међународни дан СОС телефона, 16. маја 2024. године, Мрежа „Жене против насиља“ покренула је бесплатну телефонску линију намењену женама са искуством родно заснованог насиља.

16. маја 2026. године обележиле смо тачно две године рада телефонске подршке коју пружају женске организације, чланице Мреже „Жене против насиља“. На том броју се ротира 13 женских удружења. Број је 0800-300-339 и потпуно је бесплатан за позиве жена. Радно време тог телефона је сваког радног дана од 12 до 16 часова. Жене могу да позову. Најчешће су биле пријаве психолошког насиља. Нешто мање је било физичког, економског и сексуалног насиља. И тих пријава је било, али у мањем броју – прецизира координаторка МЖПН.

У протеклих годину дана путем овог СОС телефона примљено је 288 позива, а у 97% случајева позивале су жене које трпе насиље. У 3% случајева позиваоци су били мушкарци који су желели да разговарају о случајевима насиља којима су непосредно сведочили, а у којима је жртва била жена.

Насиље није само приватна ствар неке породице и није све на жртви, односно није само она та која треба да пријави насиље. Полиција је обавезна да реагује и када добије информације о дешавању насиља, дакле не директно од саме жртве која је претрпела насиље, него и од било кога ко има сазнања о томе да се насиље дешава – напомиње Мина Мијаиловић.

Национални дан сећања на жене жртве насиља установљен је на иницијативу Мреже „Жене против насиља“, након што је петицију потписало више од 8.000 грађанки и грађана у 25 градова и општина, међу којима је и Пријепоље.

Подели на мрежама

Related Articles