By Које су све могућности за мобилизацију заједнице у активностима усмереним на добробит свих грађана и грађанки, а посебно осетљивих група? Како своју хуманитарну идеју спроводе у дело чланови Удружења „Дивови Златара“ из Нове Вароши и колико њихови гласови разума допиру до шире заједнице, разговарали смо са Дуњом Ристановић из овог удружења.
Који су највећи изазови са којима се особе са сметњама у развоју и њихове породице суочавају?
Изазови су велики, посебно у руралним и разуђеним срединама каква је и наша. Када говоримо о особама са сметњама у развоју, често заборављамо да се њихове породице истовремено боре и са многим другим проблемима – удаљеношћу од институција, недостатком превоза, тешком материјалном ситуацијом, а неретко и породичним изазовима.
Садржаји који су некоме у граду доступни на десет минута хода, овде су често километрима далеко или потпуно недоступни. Многи не познају своја права нити могућности које постоје. Временом породице изгубе веру да било шта може да се промени, изгубе поверење у институције, али и у саме себе.
Посебан изазов настаје када се заврши школовање. Док су деца у систему образовања, постоји структура, активности и осећај припадности. Међутим, када школа остане иза њих, многе породице остају саме са питањем – шта даље?
Тада често долази до изолације. Млади људи остају код куће, без прилике да наставе да се развијају, раде и буду део заједнице. А управо тада им је подршка најпотребнија.
Када смо почели да радимо са породицама, схватили смо да многима није било јасно зашто желимо да им помогнемо. Толико пута су били разочарани да више нису веровали ни обећањима ни пројектима. Зато смо најпре градили поверење.
Из тих малих корака настала је Башта дивова – место где заједно производимо расад, учимо, радимо и развијамо нове вештине. Посебно сам поносна када видим наше кориснике на пијаци како представљају свој рад и продају биљке које су сами произвели. Тада не видите нечију дијагнозу, већ човека који ствара, доприноси и има разлог да буде поносан на себе.
На који начин задовољавате њихове потребе и које активности нудите?
На почетку смо мислили да ће бити довољно да радимо са корисницима. Врло брзо смо схватили да не можемо оснажити особу ако не оснажимо и њену породицу.
Зато данас радимо на више нивоа. Са нашим корисницима раде педагошкиње кроз различите едукативне, креативне, социјалне и радне активности. Кроз рад учимо одговорности, развијамо радне навике, самосталност, комуникацију и социјалне вештине.
Истовремено радимо и са породицама. Организујемо радионице кроз које их упознајемо са њиховим правима и могућностима подршке. Веома нам је важна сарадња са Удружењем психолога из Новог Пазара, са којима организујемо групне и индивидуалне разговоре.
Пре три године настала је Башта дивова. Из искуства које смо стекли развили смо и пројекат „Башта могућности“, кроз који тренутно пилотирамо иновативну услугу за особе са инвалидитетом. Наш циљ није класичан дневни боравак, већ модел подршке који подстиче социјалну инклузију, самосталност, развој животних вештина и активно учешће у заједници.
Кроз све ове активности схватили смо једну важну ствар – људима нису потребне само услуге и подршка. Потребна су им искуства, дружење, нова познанства и осећај да су део нечега већег.
Колико је важно да се њихов глас чује?
Веома је важно, али је исто тако важно рећи да се то не дешава преко ноћи.
Када смо почели да радимо са породицама, многи људи нису имали навику да их неко пита шта желе, шта им треба или како се осећају. Требало је времена да изградимо поверење и покажемо да нам није циљ само да реализујемо пројекат и одемо.
Трудимо се да што више разговарамо са корисницима и породицама и да активности прилагођавамо стварним потребама. Посебно ми је важно да људи осете да су виђени и да су важни.
За мене није најважније да ми говоримо у њихово име. Много ми је важније да заједно стварамо окружење у којем ће се осећати довољно сигурно да једног дана сами кажу шта желе и шта могу.
Каква је сарадња са родитељима?
Искрено, на почетку нисмо били свесни колико су родитељи и породице оптерећени. Многи годинама носе огроман терет. Они су истовремено родитељи, неговатељи, возачи, асистенти и заступници права своје деце.
Зато нам је било важно да изградимо однос поверења. Не желимо да будемо организација која ће породице видети само када има пројекат или активност. Трудимо се да будемо партнери који слушају, разумеју и траже решења заједно са њима.
Посебно ме радује када видим да се међу самим родитељима ствара мрежа подршке. Када почну да размењују искуства и савете и схвате да нису сами у својим проблемима.
Да ли имате подршку локалне самоуправе?
Наше искуство показује да су резултати много бољи када сви важни актери раде заједно. Када локална самоуправа, Центар за социјални рад, школе, здравствене установе, организације цивилног друштва и грађани деле исту визију, промене се дешавају брже и имају већи домет.
Радимо у малој општини која се годинама суочава са бројним изазовима. Ипак, трудимо се да не трошимо енергију на тражење кривца за оно што не постоји, већ на стварање онога што можемо да урадимо са ресурсима које имамо.
Верујем да је будућност у партнерствима и повезивању. Нико сам не може да одговори на све потребе заједнице.
Да ли имате свој простор и ко су ваши сарадници?
Дом дивова имао је веома важну улогу у нашем развоју. То је био простор у којем смо током зимских месеци организовали активности, радионице и дружења.
Данас је наш фокус пре свега на Башти дивова. Велики део програма преселили смо у природу, јер нам она пружа много више могућности за рад, дружење и социјалну инклузију.
Тренутно је Дом дивова затворен, али већ размишљамо о новом простору у Новој Вароши који би могао да постане наш дом током хладнијег дела године.
Отворени смо за сарадњу. Ако неко има празну кућу, локал или простор који није у функцији, можда можемо пронаћи модел који би свима одговарао.
На које препреке најчешће наилазите и како их превазилазите?
Препрека има много, али смо научили да их посматрамо као део пута, а не као разлог да станемо.
Један од највећих изазова је удаљеност корисника и недостатак превоза. Зато морам да поменем наше локалне таксисте који су се укључили и данас имају огромну улогу у свему што радимо.
Други велики изазов је недостатак системске подршке. Међутим, уместо да чекамо идеалне услове, трудимо се да тражимо решења. Флексибилност је постала наша највећа снага.
Када наиђемо на препреку, не питамо се зашто се то десило, већ шта можемо да урадимо са оним што имамо. Управо тако су настале неке од најлепших ствари које данас радимо.
Како су настали излети у Башти дивова и да ли су део социјалног предузетништва?
Искрено, излети нису настали као пословна идеја. Настали су из живота.
Ми смо мајке мале деце и свакодневно видимо колико је савремени живот брз, колико времена проводимо пред екранима и колико нам недостају простори у којима породица може заиста да буде заједно.
Желели смо место где ће деца моћи да истражују, саде биљке, уче кроз искуство и повежу оно што уче у школи са стварним животом. У Башти дивова дете не учи само како расте биљка. Учи стрпљење, одговорност и поштовање према раду.
Истовремено, излете видимо и као модел социјалног предузетништва. Желимо да стварамо вредност за породице, школе и компаније, а да приход од тих активности омогућава развој програма за особе са инвалидитетом и њихове породице.
Посебно бих волела да позовем компаније да поклоне искуство, а не новац. Да омогуће једном одељењу или групи деце дан у Башти дивова.
Наша визија је да свако дете из Нове Вароши бар једном током школовања проведе дан у Башти дивова, засади биљку, научи нешто ново и кући понесе успомену која ће трајати.
Верујем да ту визију можемо остварити само заједно.
Више о овој теми у новом подкасту “Наш глас – глас разума”:
Подкаст „Наш глас, глас разума“, Форум жена Пријепоља емитује у оквиру пројекта ,,И ја се питам” уз подршку Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС).
