By Шта је студентски покрет донео друштву, како је прерастао оквире студентских протеста и шта грађани могу да ураде како би допринели променама – неке су од тема о којима се говорило на трибини „Студентски покрет у Србији – изазови, искуства, перспективе“, одржаној у Пријепољу. О искуствима, изазовима и очекивањима говорили су проф. др Јово Бакић, професор физичког васпитања Владимир Ристић, студент Ђуро Церовић из Ужица и Пријепољац Ирфан Салихагић.
Уместо у Малој сали Дома културе, где је првобитно требало да буде одржана, трибина је организована у амфитеатру код Милешевке. До промене простора дошло је након што је, како наводе организатори, Дом културе отказао раније одобрен термин, позивајући се на безбедносне разлоге.
Пре 20-ак дана ми смо ступили у контакт са Домом културе, где смо мејлом написали да желимо да одржимо трибину у Малој сали. Било је ту пар мејлова, како смо се ми дописивали, и они су нам одобрили ту трибину. Међутим, у задњи момент, односно као да су чекали да нам откажу ту салу, као разлог су навели опасност од пожара. Упркос тим притисцима, ми смо успели да одржимо ову трибину на отвореном, тако да можда овако може да буде и боље – каже Ирфан Салихагић, диломирани инжењер грађевинарства и један од организатора трибине.
Пред испуњеним амфитеатром говорило се о развоју студентског покрета, његовом утицају на шире друштвене промене и ономе што грађане очекује у периоду пред изборе. Једно од питања било је и како је студентски покрет прерастао оквире универзитета и постао део ширег друштвеног ангажмана.
Он је свакако шири друштвени покрет, али су студенти и даље језгро тог покрета. Дакле, студентски покрет даје енергију, даје дух, а једно шире друштво око тог језгра се створило и то је заправо онај атом који ће вући даље Србију из овог блата у којем се тренутно налази – истакао је професор Филозофског факултета у Београду проф. др Јово Бакић.
Највећи изазов није у студентском покрету, него у онима који треба да обнове оно што већ годину и по дана долази са свих страна наше домовине, а то је да истина, правда и образ не смеју да имају цену. Тако да, када то људи чују, онда нема никаквог изазова, јер је једноставно избор потпуно јасан – сматра професор физичког васпитања Владимир Ристић.
Представник студената на овој трибини био је студент математичког факултета из Ужица Ђуро Церовић из Ужица.
Ми студенти и грађани сматрамо да је јако важно да дођемо у сваку општину, у свако село. Баш зато и постоји радна јединица „Студент у сваком селу”, да свака врата обиђемо. Свесни смо да пуно наших суграђана живи у том медијском мраку, да су ограђени и да је објективно новинарство у нашој држави, нажалост, само на папиру. Тако да је јако битно да разговарамо са нашим суграђанима, да видимо шта ми можемо да променимо, а можемо пуно тога да променимо – каже Церовић.
Међу учесницима био је и Владимир Ристић, професор физичког васпитања из Омољице који је након подршке студентским протестима прво разрешен функције директора школе, а потом остао и без посла наставника.
После 27 година први пут у мојој каријери налазим се у ситуацији да нећу дочекати први септембар у школи, већ ван школе, као отпуштено лице и без сталног радног односа, што јесте, велика је трагедија и за мене лично и за породицу и за школу. А нисам једини, нажалост. У Србији је у овом моменту 20 колега изгубило посао и стални радни однос управо због питања које сте ми поставили. Имали су једну линију достојанства испод које нису хтели да иду – објашњава професор Ристић.
Један део трибине био је посвећен и изборима – од припрема студентског покрета и формирања листе, до улоге грађана у контроли изборног процеса.
Избори су најављени, ми се спремамо. Тренутно радимо на кампањи, треба да прикупљамо контролоре, прикупљамо посматраче, радимо на томе да информишемо што више наших грађана и да нам се прикључе у овој борби, јер ми без њих не можемо. Значи, ово је наша заједничка борба и победу морамо заједно да остваримо – истакао је Ђуро Церовић.
Говорници су се осврнули и на јавне полемике о могућим кандидатима, уз поруку да је важније од имена шта би након избора требало да уследи.
Намерно се режим бави тиме протеклих, колико већ, годину дана, стално лицитирајући са именима. То није главна тема. Кад буде објављена листа, знаће се и ко је на тој листи. А главна тема је, заправо, један криминал, један организовани криминал који је заробио и отео нашу републику. И тиме ми морамо сви да се позабавимо ако хоћемо да градимо једно друштво које ће бити значајно другачије од овог – сматра професор Бакић.
Посебан акценат стављен је на одговорност појединца и могућност да свако, у складу са својим могућностима, допринесе променама.
Сваки човек је веома битан за идеју студентског протеста, односно покрета, односно те потребе да се наша држава из једног згаришта претвори у оно што треба да буде – једна лепа и лепо уређена земља – каже Ристић.
Ирфан Салихагић сматра да је то у малим срединама изузетно тешко.
У свакој, па и малој општини, јако је тешко организовати нешто и јако је тешко изнети своје мишљење, али треба рећи људима да се мало охрабре и изађу, јер свако мишљење и сваки глас је јако важан да се чује – каже Салихагић.
Студент Ђуро Церовић поручује:
Пријепоље, Ужице, а и Србија побеђују када студенти побјеђују. То је моја порука за крај.
Учесници трибине сагласни су да пред студентским покретом, али и друштвом у целини, предстоји период нових изазова. Ипак, оцењују да покрет има перспективу и да ће његов даљи ангажман, заједно са укључивањем грађана, бити важан за претварање покренутих иницијатива у конкретне друштвене промене.
