By Телефон у ранцу, на посебном месту у учионици или потпуно забрањен – правила нису иста у свим школама. Оно што јесте заједничко је став да мобилни уређај не сме да омета наставу, а посебно не сме да буде средство за варање, снимање или дигитално насиље. Како су пријепољске основне и средње школе уредиле употребу телефона и шта се дешава када се правила прекрше погледајте у прилогу који следи.
Правилник о употреби мобилних телефона Основна школа „Владимир Перић Валтер“ донела је у новембру 2023. године и он детаљно регулише коришћење електронских уређаја како код ђака, тако и код наставног кадра.
Ученици су дужни да на прописаном месту у учионичком простору остављају угашене мобилне телефоне, да их могу користити током великог одмора. Одељењске старешине заједно са ученицима дефинишу ближе то место за остављање. Постоје и неки џепови који су окачени на видно место, где ученици имају своје бројеве. На тим џеповима требало би да остављају мобилне телефоне. Е сад, питање је колико то све може да се пропрати, да се исконтролише, с обзиром на то да имамо толики број ђака и толики број одељења. Деца стално циркулишу из једног кабинета у други, тако да остављамо то на савести родитеља, на савести ученика, а у случају да дође до кршења, ми имамо протокол по коме поступамо – каже Јелена Драгутиновић, директорка ОШ „Владимир Перић Валтер“.
Правилник о употреби мобилних уређаја током прошле године донела је и Економско-трговинска школа, уз сагласност школског одбора и савета родитеља. Томе је претходило истраживање у коме су учествовала 303 родитеља и 30 наставника.
67 одсто родитеља се изјаснило да жели да њихови ученици носе мобилне телефоне и уређаје у школу, али да их пре почетка саме наставе и самог часа одлажу у свој ранац. 39 одсто родитеља се изјаснило да сматра да ће њихова деца бити смиренија, сталоженија и стрпљивија уколико мобилни телефон буде одложен у ранац, а не у одређени простор у учионици током часа. За ученике који су на путу од куће до школе или у повратку може, не дај Боже, нешто да се деси, тако да могу да изкомуницирају. Могу да користе мобилни телефон на малим и великим одморима, дакле између часова, али пре почетка часа они гасе, искључују мобилни уређај и одлажу га у свом ранцу – каже Алиса Дураковић, в.д. директора Економско-трговинске школе.
Већина правилника предвиђа да наставник може да донесе одлуку да на одређеном часу могу да се користе мобилни телефони у образовне сврхе.
Знамо да мобилни телефон може да буде фантастично средство у наставном процесу и може да се користи кроз различите слагалице, квизове, различите видове едукације, похађање семинара кроз платформу „Чувам те“, тако да може свашта нешто да допринесе самом образовном процесу, ако се користи на адекватан начин. Ово је време дигиталне ере и дигитализације, у којој ђаци морају ићи у складу са самим процесом развоја и времена, и технике и технологије. Али, опет, морају знати своје границе, своје мере и ограничења, јер употреба мобилног телефона током часа ремети и пажњу ученика и концентрацију ученика. Некако саму ту пажњу и концентрацију ремети и преусмерава и сам долазак порука, и долазак обавештења, или ишчекивање одређеног сегмента или праћење друштвених мрежа, тако да они не могу имати концентрацију и адекватну присутност на самом часу, колико је тај мобилни уређај, заправо, присутан код њих – истиче Дураковић.
Дозволу за коришћење мобилних уређаја током часа могу добити ђаци којима је он потребан из здравствених разлога или као помоћно средство у случају неког облика инвалидитета. Већина школа, међутим, бележи случајеве и неоправдане употребе телефона.
Претходне године су била два васпитно-дисциплинска поступка због злоупотребе мобилних телефона у сврхе преписивања, и ученицима су изречене оцене „задовољавајуће два“. Али мислим да сам и ја, и сви запослени у школи, сведоци кршења одредаба овог правилника. Па онда се дешавају и васпитно-дисциплински поступци, изречене мере због непоштовања одлука које је донела школа – каже директорка ОШ “Владимир Перић Валтер” Јелена Драгутиновић.
Случајеве дигиталног насиља бележи и Економско-трговинска школа.
Оно се односило на блаже облике, односно на то дигитално насиље којем они шире, односно деле неке своје поруке једни другима, односно скриншотове, преписке једних са другима. То је, ајде да кажем, негде најблажи облик дигиталног насиља који је био присутан. Врло је важно оно што смо ми прописали кроз правилник, јесте да је, заправо, забрањен било који вид снимања, неовлашћеног снимања, фотографисања и објављивања тих садржаја на друштвеним мрежама. Знамо да то може да има огромне последице на само психолошко стање, ментално стање сваког појединца, а деца негде, чини ми се, нису свесна још тога којом брзином се тај снимак или порука може ширити кроз вибер групе, кроз различите групе и кроз различите друштвене мреже – истиче Дураковић.
Уколико дође до злоупотребе коришћења мобилних уређаја, правилници предвиђају укључивање одељенских старешина, родитеља, стручног тима и ученика и спровођење појачаног васпитног рада. Зато се борба за пажњу ђака данас не води само између наставника и телефона. Води се и између корисног и штетног садржаја, између потребе да будемо повезани и одговорности за оно што делимо – а ту границу деца тек треба да науче да препознају.
