By Да ли је осуђујућа пресуда довољна да би жртва трговине људима добила правду, ако током поступка није имала одговарајућу заштиту, подршку и могућност да оствари накнаду штете? О положају жртава у кривичним поступцима, заштити посебно осетљивих сведока и ризику од секундарне виктимизације говорило се на конференцији коју је организовала АСТРА, поводом Европског дана борбе против трговине људима, 18. октобра.
Према подацима Центра за заштиту жртава трговине људима током прошле године формално је идентификовано 75 случајева. Радна експлоатација чинила је 36 % случајева трговине људима, а сексуална 35%. Центар је забележио и рекорадн број пријава сумње на трговину људима, а највећи број се односио на стране држављане. Према оцени Стејт департмента, држава Србија не испуњава у потпуности минималне стандарде за елиминацију трговине људима, указујући на пропусте у идентификацији и заштити жртава, приступу правди поступању поводом навода о принудном раду страних радника. Астра од 2012. године анализира судску праксу у предметима трговине људима и сродним кривичним делима, а овом приликом представљени су најважнији налази анализе за 2025. годину.
Ефективна казна затвора за трговину људима изречена је у чак 80 одсто случајева, док је за посредовање у вршењу проституције овај проценат значајно мањи и износи свега 25 одсто. Важно је напоменути и да је за ово кривично дело новчана казна изречена у скоро 90 одсто случајева, као пратећа казна. Анализа нам даје неке интересантне податке који се односе на профил учинилаца и профил жртава. Када су у питању окривљена лица, значајно је истаћи да је скоро 70 одсто извршилаца мушког пола. Половина извршилаца претходно није била осуђивана. Имамо 16 одсто малолетних жртава, док у односу на пол оштећених нема значајних разлика у односу на претходне године, тако да је скоро 80 одсто жртава женског пола – рекла је представљајући најважније податке адвокатица Тања Дробњак.
Налази анализе судске праксе за 2025. годину показују да је у односу на претходну годину, значајно мањи проценат сексуалне експлоатације и износи око 20 %, принудно просјачење је забележено у 30% случајева, приморавање на вршење кривичних дела око 20%, а економска и радна експлоатација је уочена у 26% случајева. У чак половини случајева дошло је до злоупотребе тешких материјалних и породичних прилика, а чак 30% је било изложено употреби силе или претње. Да ли је осуђујућа пресуда довољна или је неопходно нешто више?
Свакако да осуђујућа пресуда није довољна уколико је жртва претходно, током поступка, била изложена секундарној виктимизацији. Уколико није била информисана о својим правима, уколико јој није била пружена правна помоћ и психолошка заштита, ако су за то постојали законски услови, а нарочито уколико је суд имао могућности да одлучи о постављеном имовинскоправном захтеву, а то није учинио, то није довољно – истакла је Тамара Мировић, јавна тужитељка Врховног јавног тужилаштва.
Поступци који би требало да обезбеде правду за жртве трговине људима могу их изложити додатним повредама и траумама.
Жртве нису онакве каквима их људи обично замишљају. Не може се очекивати да ће особа одмах сарађивати и изнети све податке о догађајима који су се десили. Жртве веома често долазе у различитим фазама свог опоравка. Оно што морам да кажем јесте да је за мене, као некога ко ради у суду од 2002. године, веома значајна промена то што, откако постоји подршка у оквиру невладиног сектора, најпре, а касније и Центра за заштиту жртава трговине људима, жртве долазе, да тако кажем, опорављене, делимично оснажене, тако да могу да се суоче са догађајима који су предмет судског поступка – рекла је Љубинка Марковић, психолошкиња Вишег суда у Београду.
На конференцији је било речи о различитим изазовима у заштити жртава, спречавању секундарне виктимизације и остваривању права на накнаду штете. Снимак целе конференције доступан је на јутјуб каналу Астре, невладине организације која се бави проблемом трговине људима.
