By Суада Шантић је по занимању дипломирана инжењерка грађевине, али од пре две године је и активисткиња и једна од организатора протеста и шетњи у Пријепољу. Шта је био главни мотив да се заједно са омладином на улици бори за промене у друштву и шта је све та борба донела, разговарали смо са њом у новој епизоди подкаста „Наш глас – глас разума“.
Трагедија у Новом Саду која се десила 1. новембра, а у којој је живот изгубило 16 особа, покренула је лавину протеста широм земље које су предводили студенти. Први протест у Пријепољу под називом “Пријепоље уз студенте” је организован у јануару 2025. године, а већ на другом скупу једна од говорница била је и Суада Шантић, која се тада обратила у име родитеља матаураната Пријепољске гимназије. У подкасту “Наш глас-глас разума” открива шта је био главни мотив да се прикључи студентској борби, а који је повезан са уличним протестима и сменом власти Слободана Милошевића 5. октобра 2000. године.
Тог 5. октобра заиста сам била на улицама Београда као студенткиња. Боли то што ништа нисмо урадили за све ово протекло време. Дозволили смо да се вратимо уназад и да поново на челу државе, али и локалних заједница, буду некомпетентни људи, људи са недовољно знања. То сам рекла и у свом говору, у смислу: „Децо, опростите, али ми нисмо успели.“ И заиста је тако, нисмо успели. Просто сам хтела да се чује глас Пријепоља, да знамо на чијој смо страни – каже Суада Шантић.
Истакла је тада у свом говору да су студенти и средњошколци подсетили старије генерације колико је уједињење важно, да је образовање важно, да храброст и морал немају цену, да је емпатија важна као и људска правда и лепо васпитање. Наша саговорница истиче да је студентски покрет оживео вредности које су нестале из вредносног система у Србији.
Оно за чим су људи жељни јесте правда. Мислим да је управо жеља за правдом оно што је овај покрет одржало. То значи поштовање закона и Устава Републике Србије. Да компетентни људи, људи од знања и интегритета, воде ову земљу. Мислим да је Србија пуна таквих људи. Али, нажалост, негде смо поклекли и одустали, дозволили да неки други сој људи дође и влада – сматра Шантић.
Упркос свему негативном што је доживела, притисцима које је трпела, сада памти само оно лепо. И пре свега, да треба, опет би све исто поновила.
За мене није човек онај ко може да остане глув на неправду. Начињена је неправда. Нису била моја деца, али нечија деца су добила батине, нечија деца су била притворена, нечија деца су клечала. И просто, за мене не би било људски да прећутим све то и да не станем на страну правде – јасна је Суада Шантић.
На парламентарним изборима, који су одржани у недељу, а на којима је убедљиву већину освојила “Студентска листа – студенти побеђују”, победили су и принципи за које су се студенти и сви људи који су их подржавали, а међу којима је и Суада, борили – то су правда, знање и достојанство.
