Без слободних медија нема ни уласка у Европску унију

Без слободних медија нема ни уласка у Европску унију

Успостављање слободе медија и изражавања у земљама Западног Балкана представља један од најважнијих услова за приступање Европској Унији. Иако је то позната чињеница, независни медији и новинари у овом региону се суочавају са политичким, финансијским и правним притисцима. Да је ситуација изузетно лоша и у Србији потврђује професор Факултета политичких наука у Београду Раде Вељановски.

Слобода медија је један од кључних елемената у процесу европских интеграција Србије. У годишњем извештају Фридом хауса о политичким правима и грађанским слободама „Слобода у свету 2020. године“ Србија се и даље налази у групи делимично слободних земаља, али је и једна од 29 држава са највећим падом слобода у протеклој деценији. Према речима професора Факултета политичких наука и медијског стручњака Радета Вељановског, медијских слобода у Србији, са извесним променама, нема у протеклих 35 година.

Сада је јако лоше и ми не можемо да кажемо да имамо медијске слободе. Постоји један број медија који се труде да професионално раде, да омогуће оно што се зове критичко мишљење, али онда са становишта оних који владају земљом, њих називају опозиционим медијима. Они који хоће да утичу на ову земљу и да имају власт у њој не могу да имају своје медије. Ми се не залажемо да имамо наше медије и наше новинаре. Ми се залажемо да постоје професионални медији, професионални новинари и да буду једнаки према свима, да постоји једно објективно новинарство – каже професор Факултета политичких наука у Београду Раде Вељановски додајући да и у медијима који раде јако лоше у овом тртенутку има младих људи који знају шта је добро новинарство.

Да у Србији нема напретка у слободи медија и изражавања потврђује и најновија оцена Европске комисије али и забринутост копредседавајуће Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање Европској унији Тање Фајон због све учесталијег насиља и застрашивања новинара у Србији.

Новинари су угрожени са више страна.Угрожени су прво тиме што не постоје објективни критеријуми како се постаје новинар у нашим медијима. Они су јако слабо плаћени и многи медији егзистирају на слабо плаћеним новинарима или потпуно неплаћеним, а разуме се, физички су угрожени када објективно раде свој посао.Упркос свему томе, ја мислим да новинари морају да покажу још више храбрости и још више да се успротиве у односу на оне који их притискају, да обелодане те притиске и да се на тај начин изборе за ситуацију у којој ће боље да раде свој посао. Сви остали друштвени актери, и цивилни сектор и политичке организације и људи који су грађански оријентисани у томе треба да их подрже – каже Вељановски.

Ту нема одговорности само на једној страни, сматра Вељановски.

Морају да се потруде медији, морају да се потруде медијска удружења, морају да се потруде новинари, а мора да се потруди и целокупна грађанска јавност како би дали подршку онима који су спремни да раде професионално и објективно – закључује Раде Вељановски.

Из Европске уније поручују да ће наставити да помно прате питања слободе медија и медијску сцену у Србији о чему ће закључке изнети у новом годишњем извештају.

Подели на мрежама
Новинар

Повезани чланци

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *