By Музеј у Пријепољу организовао је музичко-поетски матине са Бошком Миловановићем, универзитетским професором и уметником, који је пријепољској публици представио програм у којем су се смењивали стихови, музика, песма и личне приче. Кроз дела познатих српских песника и одабране музичке нумере, говорио је о вредностима које су трајне. Посебан значај овом сусрету дало је присуство ђака, којима је овај несвакидашњи час поезије и музике показао да стихови и песме могу да повежу различите генерације.
Музичко-пoетски матине проф. др Бошко Миловановић почео је песмом Светислава Мандића „Анђео из Милешеве“, а на репертоару су се, између осталог, нашла дела Десанке Максимовић, Матије Бећковића, Велимира Рајића… проткана личним причама и сећањима на учитеља, мајку, детињство, важност хлеба, пријатељства…
Направили смо један избор према нивоима љубави. Дакле, ко кога, на који начин може волети и шта значи та основна емоција у љубави према мајци, оцу, својој земљи, свом отаџбини, својој држави, према пријатељу. Дакле, подсетићемо људе на основне вредности које треба да нас подсећају свакога дана. Дакле, то није само поезија, то су песме које такође прате догађаје о којима ми говоримо на нашем наступу – каже проф. др Бошко Миловановић.
Професор Миловановић је овом приликом говорио поезију и певао песме које повезују све генерације, а кроз стихове и приче публици приближио и делове свог живота. Присетио се времена када се стиховима удварао својој данашњој супрузи, али и приметио да ни данашње девојке нису имуне на лепу реч и стих, без обзира на то што је комуникација међу младима све чешће сведена на кратке поруке и скраћенице.
Говорио је и о одрастању у бројној породици са још једанаесторо браће и сестара. Иако је било времена када је и хлеб био луксуз, каже да су сви успели да израсту у поштене и школоване људе. Управо кроз таква сећања, поезију и музику, говорио је о вредностима које, како истиче, не би требало да изгубимо – а у средишту свега је љубав.
Па шта је то што може да надахне човека толико као што може љубав? Дакле, вера, љубав и нада су три наше највеће вредности које имамо, али, каже, кроз све религије љубав је та која ће надвисити све. И видите шта каже апостол Павле: „Ако језике људске и анђелске говорим, а љубави немам, ништа сам.“ Знате, просто, љубав је та која је есенција нашег живота – истакао је Миловановић.
Посебну атмосферу створила је музичка подлога, која је све време пратила говор.
Ту су маестро Филип Миладиновић, хармоникаш, и маестро Иван Рајковић, који данас свира за ову прилику гитару, због овог специфичног простора, а иначе свира и контрабас. То су музичари који познају тему, онога о чему говорим у поезији, познају мотив из ког разлога говорим, па нам музика уз поезију буде као један појачивач емоција, онога што желимо да дочарамо, а они то успевају на најбољи могући начин.
Музичко-сценском програму присуствовали су ђаци Основне школе „Владимир Перић Валтер“ и ђаци Пријепољске гимназије, који су уживали у казивању стихова, али и музичким хитовима Томе Здравковића и Здравка Чолића.
