By Припремом колача и торти за друге почела је да се бави пре више од 20 година у својој кухињи, међутим, како су деца стасавала и трошкови живота и школовања бивали већи, Чеба Хоџић је одлучила да стечено посластичарско знање претвори у бизнис. Прву посластичарску радњу покренула је 2014. године, а од децембра прошле године отворила је праву посластичарницу у Валтеровој улици, што је у великој мери допринело њеном бољем пословању.
Највећу подршку приликом покретања посла Чеба је имала од мужа и своје троје деце, који су у неким ситуацијама и сами морали да помогну у раду.
Моја деца су ми била тај неки ветар у леђа. Рекла сам да морам да радим, јер су били добри ђаци, добри студенти. Једни су већ завршили факултет, други завршавају, трећи тек уписују. То ми је био ветар у леђа. Рекла сам себи: морам. Али је касније све то прерасло у љубав. Данас овај посао радим из љубави и тако све иде полако. Код мене су најтраженији традиционални колачи. Највише се базирам на томе, мада радим и по поруџбини све што муштерије пожеле. Највише волим да правим баклаве, хурмашице, тулумбе, по старинским рецептима, пржене тулумбе, не ове данашње печене у рерни, као и разне врсте торти. А шампита је нешто што, у последње време, не знам ни сама колико пута дневно морам да миксам – каже Чеба Хоџић, власница Посластичарнице „А.С.А. код Чебе“.
Поред прављења колача, са променом локације, почела је интензивније да се бави и угоститељством. Током лета велики број гостију је из иностранства, али углавном су особе које се редовно враћају.
Од првог децембра сам на овој локацији. Отворила сам у помало незгодно време, али ми се посрећило. Могу да кажем да сам, хвала Богу, задовољна. Како ми је један наш угледни суграђанин, када је дошао да ми честита, рекао: „Госпођо Чебо, од срца, ви сте ово заслужили.“ Ни претходне локације нису биле лоше, али ова трећа је пун погодак. Баш ми одговара и овде се осећам најбоље – каже Чеба.
Између кувања кафе и послуживања баклаве, у кухињи успе да направи и фил за шампиту, па те две професије врло успешно комбинује.
Потребна је брзина, рутина и добро повезивање послова. Ако не повезујете послове, нешто ће да трпи. Ја сам се већ навикла и сада све иде својим током – истиче Хоџић.
У поподневним часовима јој помаже сестра, па тад има више времена за прављење колача, а први пут размишља и о ангажовању још неке особе.
Чекам да видим како ћу проћи овог лета. Први пут сам на оваквој локацији, на улици, где је угоститељство доминантније од саме производње. Видећу како ће све функционисати, па ћу за следећу сезону знати шта и како – истиче Чеба.
Учесница је свих хуманитарних базара који су у Пријепољу организовани са циљем прикупљања помоћи за лечење наших суграђана и суграђанки, а у њеној посластичарници је константно кутија где хумани људи могу убацити новац за лечење Љиљане Петрић.
Мене не треба да зову. У ствари, ја сам увек ту. Ко год покрене неку хуманитарну акцију, ја прва дам свој пристанак и помогнем онолико колико могу, од срца. Никада не гледам да ли је то велика или мала количина. Дајем колико могу и верујем да ако је од срца и ако је халал, да ће то сигурно пристати. Ево, још увек траје акција за моју драгу Љиљану. Кутија за донације је и даље код мене у посластичарници. Остале су још три терапије. Знам, драги суграђани, да смо се сви истрошили и да се све ово одужило. И сама се најежим када причам о томе. Али, будимо уз њу још ове три терапије. Испоштујмо то, да нам после не буде жао, јер је остало јако мало да Љиља своје лечење приведе крају.
Сви који желе да помогну могу то учинити слањем СМС поруке 1738 на број 3030 или лично у посластичарници „АСА – код Чебе“ сваког дана од 8 до 20 часова.
