By Млади све више одлазе из својих средина на школовање и у потрази за послом, а са њиховим одласком све је неизвесније ко ће наставити да чува народну игру, песму и традиционалну музику. На 18. Међународној смотри изворног народног стваралаштва „Мостови Балкана“ окупили су се они који традицију и даље негују, али и указали на изазове и проблеме који угрожавају њен опстанак међу младим генерацијама.
Манифестација „Мостови Балкана“ скоро две деценије окупља чуваре народне традиције који кроз песму, игру и музику чувају дух својих крајева. Али, да би се то наслеђе сачувало, потребно је да га прихвате и они који долазе после њих. Питање је само колико су млади заинтересовани за традицију својих предака.
Што се тиче Мојковца, има доста младих заинтересованих, али ове старије генерације које су играле са нама полако почињу да одлазе. Нама је драго зато што све млађа и млађа дјеца долазе. Ми имамо групу од четири године па све до 40 – каже Александра Станић из КУД „Весна“ из Мојковца.
Традиционални гости на Мостовима Балкана су чланови и чланице КУД “Гајрет” из Сарајева.
Мало сад, у ово задње вријеме, некако омладина избјегава, али надам се да ће доћи боља времена, да ћемо имати пуно чланова. Некад смо имали преко 300 чланова. Знате шта значи 300 чланова обучених у народне ношње, у костиме – то заиста прелијепо изгледа – каже руководитељ КУД „Гајрет“ из Сарајева Шефкет Ајановић.
Вишња Јакшић из КУД „Јован Томић“ каже да у Новој Вароши има доста заинтересованих за фолклор и доста чланова. Имају четири ансамбла која су пуна деце.
Мени је фолклор донио, прије свега, неко ново искуство, а и многа другарства која ће, надам се, трајати цијели живот. Веома ми је драго што управо играм у фолклору и што могу да представљам свој град и свој КУД у доста градова – каже чланица овог ансамбла Нина Бучевац.
Милан Ашанин из Културно уметничког друштва „Свети Сава“ из Сјенице каже да у њиховом ансамблу има заинтересованих углавном до неке четврте године средње школе.
Подељени смо у три групе – млађа, средња и група до средње школе, значи већ до факултета. После ми старије групе немамо. Углавном су дечији ансамбли, значи до 18, 20 година, и после тога, чим дође факултет, онда се растурамо, као што то обично иде. Исто је као и код свих КУД-ова, као што видимо. Оно што је генерални проблем јесте да доста мушкараца одустаје од фолклора. И у целој Србији, и у окружењу имају исти проблем проблем – мушки нараштај. А девојчице као девојчице, су веома заинтересоване – објашњава Ашанин.
Традиционални инструменти чувају препознатљив звук једног краја и сведоче о начину на који се некада музицирало. Иако је све мање младих који се одлучују да уче ове инструменте, има и оних који настављају да негују ово вредно музичко наслеђе.
Свима је драго да се то преноси на млађе генерације, да се то чува још неко време. До када – не знамо. А што се тиче старих инструмената, као што је кларинет, он је карактеристичан за наш крај, Рашки крај. Заинтересованост код младих је слаба. Пријепоље, сада има Теодора Јањушевић, младу фрулашицу. Има и младих гуслара, као на пример Виктор Петрић, који је почео да свира гусле у школи гуслара Сандић. Тако да се сваке године јави неко нови, млађи – истиче фрулаш Лука Видаковић.
Са сличним изазовима суочавају се и они који негују изворно народно певање. На оваквим смотрама још се могу чути песме које су се генерацијама преносиле с колена на колено, али су њихови извођачи углавном старије генерације.
О младима ни говора. Млади неће. Деца заврше средњу школу и када би могли да певају, они оду на факултет. И кад се дохвате воде са Саве и Дунава, више се не враћају. Нажалост, неће да се враћају. Није „неће“, него је питање што се не враћају. Беже тамо где им је боље. Села су нам пуста, тужна је прича, бар у мојој ивањичкој општини. Али празни нам се и Ивањица, празни нам се и варош, а камоли села – каже .Радосава Стеванић из Певачке групе „Беле раде“ из Ивањице.
Док млађе генерације одлазе у потрази за образовањем и бољим животом, све је важније да традиција остане присутна тамо где још има ко да је негује. Зато су смотре попут „Мостова Балкана“ прилика да се оно што су сачували претходни нараштаји покаже, али и пренесе онима који долазе.
