Аутор/ка: Иако медији могу имати важну улогу у разбијању стереотипа, најчешће служе њиховој репродукцији и истицању. Различита медијска истраживања указују да је то нарочито изражено у случају медијског представљања жена. Да ли медији као огледало стварности, верно приказују или заправо стварају слику жене, стављајући је у пожељне калупе идеалних улога и очекивања? Мењање такве слике жене, судећи према деценијском односу у медијима је спор и тежак процес који углавном покрећу жене које раде у медијима.
Да се женама када се појављују у медијима још увек додељују улоге везане за приватну сферу и мушкарце, потврђује и анализа БеФем-ове Mедијске опсерваторије о представљању жена у дневним новинама у Србији, према којој се о женама најчешће пише као о супругама или девојкама, мајкама и ћеркама, затим као о певачицама и директоркама.
Судећи по истраживању Global Media Monitoring ситуација у Србији се последњих 15 година није променила када је у питању представљање жена у медијима. И даље су жене значајно подзаступљене, прате их сексистички и сензационалистички текстови и мултимедијални садржаји. Оно што можемо да приметимо као нови тренд последњих година је све више извештавања о насиљу према женама, а нарочито након иступања појединих јавних личности покрета #nisamprijavila и #nisamtrazila – сматра Александра Малишић из БеФем Феминистичког културног центра.
Промене родних и културних образаца у медијима, али и друштву углавном су долазиле од жена у новинарству, међутим имајући у виду положај жена у овој професији, пут промена је прилично тежак.
У новинарству код нас влада криза већ деценијама, с друге стране говоримо о феминизацији професије, што значи да у новинарству већински раде жене као новинарке – репортерке, док мушкарци и даље заузимају управљачке позиције. Ову расподелу прате и зараде, жене примају мање плате од мушкараца, имају мање шансе да напредују. Али, ми верујемо да је излаз из овакве ситуације неки нови вид организовања као што су група „Новинарке против насиља“, једнa врстa медијског удруживања, као што је случај са Феминистичком медијском декларацијом или оснивањем медија који промовишу равноправност као што је ТВ Форум – истиче Александра Малишић.
У априлу ове године БеФем је представио Фемнинистичку медијску декларацију која представља први корак ка важним променама и вид самоорганизовања новинара и новинарки за већу видљивост жена и маргинализованих друштвених група у медијима
Ми захтевамо од представника националних и локалних власти да поштујемо законе и јавне политике у области медија и родне равноправности да штите новинаре и новинарке и да финасирање медија буде транспарентно. Од медија и медијских удружења, ми тражимо поред поштовања законске регулативе и поштовање новинарског кодекса, али професионалних смерница и од цивилног друштва и академске заједнице тражимо сарадњу на унапређењу курикулума и образовања за будуће новинаре и новинарке – додаје Малишић.
Родна дискриминација никада није главна тема у вестима јер је медијска сцена последњих година преплављена таблоидизацијом, порастом говора мржње и лажним вестима што доводи до смањења поверења публике у медије.
