Да ли органска малинa може да буде будућност српске пољопривреде?

Да ли органска малинa може да буде будућност српске пољопривреде?

Извоз српских органских пољопривредних производа последње две године вртоглаво расте. Званични подаци показују да је вредност овог трговања у 2021. порасла за 53 одсто у односу на 2020. годину. Предњачи малина, па је то један од разлога што све више пољопривредних произвођача са конвенционалне, прелази на органску производњу. Професор Пољопривредног факултета у Београду Михаило Николић сматра да органска производња малине јесте перспектива, али упозорава да су приноси много мањи него у конвенционалном узгоју.

Малина из Србије је својим квалитетом већ одавно препозната на тржишту Европске уније па је с разлогом годинама најтраженији пољопривредни производ на светском тржишту. Према речима професора Пољопривредног факултета у Београду и стручњака за малину Михајла Николића, стандарди Европске уније су строги и ригорозни посебно у области заштите и чистоће плода, хигијене бербе и коришћења пестицида. Са те стране мора много да се улаже, пре свега у едукацију пољопривредних произвођача.

Србија ће увек имати извоз малине, око 100 хиљада тона годишње ће без проблема моћи да се пласира, наравно са варирањем у ценама што је и нормално. Међутим, проблем је што је све мање радне снаге, па је све теже одржати ту производњу. На овим теренима, какви су овде и у већем делу Србије, ви не можете да обрађујете те површине машински, углавном је све упућено на радну снагу, а ње је све мање. Е то је тај проблем који се може јављати, али треба се борити, јер и друге државе подижу производњу малине и боре се. Према томе, морамо у борбу са њима. Наравно, не можемо увек очекивати овако високе цене које су биле прошле године. Можда буду и боље, али и горе, то све зависи од захтева тржишта. Оно што је важно, Србија има традицију и препознатљива је на светском тржишту по малини. Увек ће се купци нама јављати и враћати. Колико ћемо моћи томе да одговоримо, то зависи искључиво од нас – каже професор пољопривредног факултета у Београду Михаило Николић.

Извоз органских производа из Србије, за 10 година, порастао је више од 15 пута. Укупна количина извезених производа у 2021. износи скоро 18 хиљада тона. Највећа вредност, од 45 милиона евра, остварена је у извозу замрзнутог органског воћа. Од тога највише пара донела је смрзнута малина – 32,6 динара. То је један од разлога што многи пољопривредни произвођачи све чешће са конвенционалне, прелазе на органску производњу малине.Став професора Николића је да то јесте шанса за Србију, али да ту постоје одређени принципи који морају да се поштују.

Колико смо ми спремни да испоштујемо те принципе, то је сада друга прича, јер су ригорозне контроле. Органска малина има цену, али не смемо заборавити да се у органској производњи не могу остварити приноси као у конвенционалној. На то морамо бити спремни. Да ли цене које се постижу у органској производњи могу да надоместе онај смањени принос, то је сада велико питање и то сам произвођач мора да извага. Оно што је најважније у органској производњи јесте да будемо искрени и поштени, да ту не радимо ноћу када нас нико не види, јер су контроле све ригорозније. Ако неко скупо плати органски производ, он ће свакако да плати и добру контролу. Ја бих упозорио органске произвођаче да органска производња јесте нека перспектива, али да то има своје инпуте и цену и улагање, а са друге стране битно је да ли је цена органског производа избалансирана са оним колико има смањења приноса и колико треба да уложите – упозорава професор Николић, одличан познавалац малина.

Највише органских производа се традиционално извози на тржиште држава Европске уније, а највећу вредност извоза Србија већ годинама остварује са Немачком, па је у 2019. години она износила скоро трећину укупне вредности извоза. После Немачке највише органских производа из Србије извози се у Холандију, Француску, Италију, Пољску, САД, Аустрију и Белгију.

Више у видео прилогу:

Подели на мрежама

Повезани чланци