By Уметничка колонија „Милешева“ већ скоро пола века на једном месту окупља еминентне уметнике из земље и региона. Савет Колоније се труди да из године у годину у Пријепољу бораве афирмисани уметници са завидним искуством и биографијама, различитог креативног и уметничког нивоа. Тако су ове године у Пријепољу боравили помоћник министарке културе и информисања, два декана и неколико редовних професора Факултета примењених уметнисти и Академије ликовних уметности.
Међу 10 учесника 49. сазива уметничке колоније „Милешева“ у Пријепољу је боравио и садашњи декан и дугогодишњи редовни професор Факултета ликовних уметности у Београду Радош Антонијевић. На истом факултету дипломирао је вајарство као студент генерације. Своје радове излаже од 1998. године и за то време је забележио преко 20 самосталних и више од 50 групних изложби. У Пријепољу је први пут, а утисци су, како каже, више него добри.
Обилазимо околину, разговарамо о свему, о актуелним околностима, о актуелностима у уметности, о стварима са којима се ових дана срећемо, а то је пребогато наталожено историјско наслеђе околине Пријепоља и у самом Пријепољу – каже декан Факултета ликовних уметности у Београду Радош Антонијевић
Одговара му симпозијски концепт колоније за који каже да има оригиналан приступ, јер уметнику даје много више простора за стварање квалитетног уметничког дела него што то пружа радна колонија.
Мислим да је ово боља ситуација у том смислу што дозвољава уметнику да у једном дужем временском периоду размишља о искуствима која су овде настала, а са друге стране да се реферише на ту колекцију, коју милешевска колонија има и на позиционирање у оквиру те целине. Јер, некако сви ми покушавамо да будемо део те сцене и да на њој пронађемо своје место – сматра Антонијевић.
Пред учесницима овогодишњег сазива није ни мало лак задатак да се одлуче којим уметничким делом ће обогатити легат Колоније који већ сада броји више од 400 радова.
Сада када та колекција већ постоји и кад је то 49 година таложења уметничких радова, а ја сам имао прилику да видим део тих дела у Дому културе и присуствовао сам изложби, видео сам да је то једна врло озбиљна колекција. На тај начин добијете једну врсту одговорности да уложите максималне снаге да достојно представите себе међу тим уметницима – истакао је декан Факултета ликовних уметности.
Уметничка колонија „Милешева“ следеће године обележава 50. година рада. Дужим трајањем може се похвалити једино Сићевачка колонија. Антонијевић сматра да такви културни догађаји одавно превазилазе локалне оквире и заслужују своју сталну поставку.
Сви градови који су успели да направе неку унутрашњу организацију на пољу ликовне културе, попут Пријепоља са милешевском колонијом или Чачка или Ниша са Сићевачком колонијом, они граде једну мрежу која се интегрише у једну свеукупну слику српске културне сцене. У том смислу то су све као удови једног тела. Значи не могу да се гледају парцијално. Зато Пријепоље има ту врсту значаја који превазилази локални карактер, не само због тога да се треба наметнути и бити бољи од осталих, него зато што треба бити део укупне целине. Јер у култури нема такмичења. Нико се ту не такмичи ко је бољи, већ да би сви били бољи – објашњава значај Уметничк колоније “Милешева” Радош Антонијевић.
Антонијевић са нестрпљењем очекује поновни долазак у Пријепоље за годину дана, када ће се са осталим учесницима поново срести на изложби, којом ће бити заокружен рад 49. и званично почети са радом јубиларни 50. сазив овог престижног културног догађаја.
