By Иако их од Пријепоља деле хиљаде километара, за многе наше суграђане који живе у иностранству, Телевизија Форум представља важну везу са родним крајем. Захваљујући нашем програму, прате свакодневни живот у граду, догађаје, људе и промене које се дешавају у средини из које потичу. Један од њих је Денис Михајловић, који већ четврт века живи у Немачкој. Током недавне посете родном Пријепољу, заједно са супругом Сузи дошао је у нашу редакцију како би се упознао са запосленима и лично нам пренео колико им значи то што и на великој удаљености могу да остану повезани са својим градом.
Поверење гледалаца и веза са људима због којих постојимо највећа су вредност локалне телевизије. Да та веза може да траје и када нас живот одведе далеко од родног краја, показала је и недавна посета нашег суграђанина Дениса Михајловића нашој редакцији. Он је са супругом Сузи желео да упозна екипу ТВ Форум, чији програм редовно прате у Немачкој.
Јако ми пуно значи, јер је то једини, осим телефонских контаката са пријатељима, свакодневни визуелни контакт са Пријепољем. Знам какво је време у Пријепољу, шта се дешава, ко је коме помогао и остало. Апсолутно, Телевизија Форум је најважнији контакт који ми је потребан на тој даљини. Мислим да је сјајно што сте увек на лицу места са грађанима, са обичним људима који покушавају нешто да ураде. Пратите све хуманитарне акције, увек сте ту и то је јако лепо, јер човек који је удаљен 1.500 километара може тачно да зна шта се овде дешава – каже Денис Михајловић.
Иако је рођена у Немачкој и не говори српски језик у довољној мери, то Сузи не спречава да редовно прати програм ТВ Форум. Захваљујући нашој телевизији, и она одржава везу са Пријепољем, градом који је постао важан део њеног живота.
Волим да гледам ТВ Форум, да видим Пријепоље. Волим Пријепоље – потрудила се на српском језику да каже Денисова супруга Сузи.
На њу се надовезао и Денис
То је постала навика. Чак гледа и рекламе које се на крају приказују, да види цене, какво ће време бити и остало. Човек вас све који радите на телевизији познаје као да вас виђа сваког дана – истиче Михајловић.
Денис је Пријепоље напустио пре 25 година, али се сваке године враћа граду у којем је одрастао и за који га вежу бројне успомене. Током тих посета примећује промене које су из године у годину све израженије.
Покушавам да ухватим све оно најлепше што памтим и што ми је остало у сећању на Пријепоље. Разлика је огромна када видим како се баца смеће, како се паркирају возила, колико је мало пешака, а колико више аутомобила. И даље волим Пријепоље. Наравно, оно више није у оном светлу у којем сам га некада запамтио. Надам се да ће се та ситуација променити на боље. Желим да поздравим све људе који се боре да нешто ураде како би живот у Пријепољу био нормалан и бољи – каже Денис.
Иако се током година навикао на живот у Немачкој, сваки долазак у Пријепоље за Дениса има посебну вредност. Осим успомена на младост и људе са којима је одрастао, ту су и осећај припадности и слика града коју носи са собом.
Недостају ми онај живот и она врева у Пријепољу. Видим да су многи из моје генерације отишли, али сам јако тужан што ни многе млађе генерације више нису овде. Једноставно, отишли су из Пријепоља. Пријепоље је сјајна средина, има сјајан ваздух и одличну храну, па ме баш чуди што је остало тако мало људи – са сетом каже Денис.
Питали смо и Сузи шта највише воли у Пријепољу.
Волим да попијем кафу, волим нану, волим све овде – кратко, али одлучно нам каже Сузи.
Денис је у Немачкој изградио живот, али веза са Пријепољем није ослабила ни после четврт века. Ту су успомене, породица и пријатељи, али и осећај да родни крај остаје део његовог живота, без обзира на то где тренутно живи. Не искључује могућност да ће једног дана управо Пријепоље поново постати место у којем ће са супругом и ћерком Дуњом проводити много више времена.
