Аутор/ка: Шетња обалом Лима – ни мало пријатна. Понегде се назире како се природа сама бори против људског немара. Мора сама, јер ако би чекала да јој неко притекне у помоћ, изгубила би битку. Најбољи очевици честих атака на њу су риболовци.
Бацамо где год шта стигнемо у реку, река носи, понекад остави и нешто поред, то је стварно катастрофа. По води иде све и свашта, од животиња, флаша, пластике и остало – каже дугогодишњи риболовац Радојко Вулетић.
Слично мишљење дели његов колега са Лима Мирсад Кашић.
Сами можете да видите ову обалу и шта се дешава. Сигурно смо одговорни и ми рибари, који би највише требало да је чувамо, јер највише времена проводимо овде. Али, признајем да сам и ја али и остали поприлично несавесни. Није хумано што се тако понашамо – каже Мирсад.
Боре се Лим и све друге реке у општини Пријрепоље и са испустима из канализација. Тако низводно код главног испуста канализације, надомак аутобуске станице, Лим се разлива у две боје: једну страну боје фекалије из канализације које долазе из неколико хиљада домаћинстава.
Чуло мириса риболоваца који пецају надомак испуста навикнуто је на налете смрада.
Није нам пријатно, али зарад рибе и Лима, навикнути смо – каже Мирсад.
За Радојка је најгоре кад ветар дуне узводно.
Осећа се смрад до ушћа Милешевке сигурно. Све то сигурно утиче на сав живи свет који живи у води. Хемикалија има много и то је превише. Да сте ви дошли пре неколико дана кад је био низак водостај, видели би колико овде има пене која се ствара од тих хемикалија. Крајње је време да се нешто предузме – додаје Радојко.
Одавно разна еколошка удружења упозоравају да је Лим једна од најугроженијих река на Балкану. Томе доприноси и чињеница да се сметлиштте Стањевине налази тик уз Лим и да већа количина смећа управо и заврши у Лиму, због одавно попуњених капацитета ове депоније.
