By Протест „Пријепоље уз студенте“ одржан је у петак, 11. априла, јубиларни, десети пут. Под слоганом „Почео је бунт, изађи на скуп“, на пријепољске улице су и овај пут изашли они „са кичмом“, поручили су окупљени.
Након скоро две седмице од последњег пријепољског протеста, одржан је десети скуп подршке студентима. Окупљених је било знатно мање него на првих неколико протеста у Пријепољу. Међутим, они који су дошли да подрже студентске захтеве кажу да то ништа не мења и да остају до краја уз студенте.
Одмах на почетку скупа Пријепољцима су се обратиле гошће – Невена Митровић, студенткиња из Бајине Баште, и Весна Петровић, лекарка из Прибоја.
„Добро вече, народе мој драги, из овог прелепог Пријепоља. Вечерас вам говорим као неко ко стоји раме уз раме са вама. Као студент, грађанин и сведок. И данас, као и много пута у историји, млади су ти који не ћуте. И данас, као и некад, знање се брани на улици. Када неправда постане закон, отпор постаје дужност – ова мисао данас одзвања јаче него икад у амфитеатрима, на улицама, али и широм министарстава у Србији. Данас не говоримо у име само једног универзитета, нити у име само једне генерације, данас говоримо у име будућности, у име достојанства, и то не апстрактно већ врло конкретно, кроз захтеве студената, који траже кривичну одговорност за 16 убијених живота, доступно образовање, праведније услове студирање, деполитизацију универзитета и крај систематског игнорисања младих“, поручила је Невена Митровић из Бајине Баште, студенткиња Факултета политичких наука у Београду.
„Ми не тражимо чуда, ми тражимо минимум људског поштовања. А ако је образовање темељ сваког друштва, онда је однос према студентима, заправо, огледало државе. Знате како кажу – коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом. Да се разумемо, блокаде нису хир, оне су последња опција када дијалог изостане. Оне су језик који је свима разумљив, када се сви остали језици систематски игноришу. Ми нисмо чули одговоре овде и због тога идемо у Стразбур, не као туристи, већ као сведоци, идемо да пренесемо истину коју овде покушавају да угуше. Србија мора да зна и Европа мора да види да овде постоји глас разума, глас младости и глас промене, а то је наш глас. Као што је Хана Арент једном рекла: „моћ настаје када људи делују заједно, а престаје када се они раздвоје“. Ми смо заједно у овоме – у блокадама, на трговима, у Стразбуру, у песмама, у шетњама, у причама и у речима. И због тога поручујемо – не идемо кући, идемо даље! А знате ле зашто? Јер нас покреће вера у будућност и оно најмоћније оружје које сваки студент може имати, а то је истина“, рекла је Митровић.
„Поштовани грађани, драги студенти, част ми је и задовољство што данас могу да вам се обратим, не само као лекар, већ као човек. Позив да говорим на овом скупу подршке студентима доживљавам као личну и професионалну одговорност. Ми, здравствени радници Болнице и Дома здравља у Прибоју, сваког петка у тишини одајемо почаст настрадалима у Новом Саду, 16 минута тишине за 16 жртава. Тишина, којом одајемо почаст, није само сећање, већ и тиха оптужба против система који је дозволио да корупција убија. Нажалост, због те тишине, неке од мојих колега су изложене политичком прогону. Смене се спроводе уз неоснована образложења, иако је реч о лекарима који часно обављају свој посао. Прошле недеље је смењен заменик директора Дома здравља у Прибоју, само зато што даје подршку студентима. А то се све дешава када се боримо са хроничним недостатком лекара и урушеном организацијом рада. Поставља се питање да ли је то у интересу грађана или је њихово здравље данас најмање важно. Користим ову прилику да јасно и недвосмислено станем уз студенте. Њихови захтеви су оправдани, праведни и људски. Они траже оно што сви желимо – одговорност, истину и крај корупцији која нас свакодневно понижава и угрожава животе. Зато смо данас овде да заједно кажемо доста! Да подржимо оне који се боре за достојанство и правду и да покажемо да нећемо ћутати“, рекла је др Весна Петровић из Прибоја.
Након обраћања пред Домом културе, окупљени су кренули у шетњу пријепољским улицама. Колана се кретала улицом Санџачких бригада до укрштања са Валтеровом у Шарампову. Затим се Валтеровом улицом наставило кроз центар до зграде Општинске управе Пријепоље.
Пред општинским здањем је интонирана државна химна, а затим одржано „16 минута тишине“, чиме су окупљени одали почаст жртвама пада надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду. Симболично, на вратима Општинске управе је остављен Статут општине Пријепоље и затражено од свих запослених у општини да поштују законе и обављају свој посау у оквиру закона и својих надлежности. Након тога, колона се Валтеровом упутила до Вакуфског моста и назад до Дома културе.
Ту је најављено ново окупљање у четвртак, 17. априла, у 19 часова, на саобраћајници изнад манастира Милешеве, код некадашњих Планумових барака, одакле ће се кренути у протестну вожњу, под слоганом „Не диктатури“.
