Аутор/ка: Група ђака Пријепољске гимназије, на челу са професорицом енглеског језика Оливером Жунић, реализовала је у протеклих месец дана пројекат „Ниво знања енглеског језика код запослених у јавним делатностима на територији општине Пријепоље и поређење добијених података са релевантним подацима у три државе Европске уније: Белгији, Немачкој и Француској“. Резултати пројекта презентовани су недавно представницима Скупштине општине Пријепоље, Дома здравља и Полицијске управе Пријепоље, који су били и сарадници на пројекту.
Група ученика и ученица Пријепољске гимназије , која се определила да учествује на овом пројекту, уз подршку професорице Оливере Жунић желела је да на овај начин сазна колико запослени у јавним институцијама у Пријепољу познају енглески језик, с обзиром да влада мишљење да га сви знају. Пројекат је трајао од половине априла до половине маја, а реализован је у оквиру додатне наставе енглеског језика.
Ми смо хтели да покажемо важност познавања енглеског језика. Конкретно, ми сада говоримо о енглеском, што не значи да се овај пројекат не може применити и на друге језике. Та презентација је била завршни продукт нашег пројекта коме су претходили анкетирање, обрада и прикупљање релевантних података на интернету и слично – каже професорица енглеског језика у Пријепољској гимназији и координаторка пројекта Оливера Жунић.
На пројекту је радило 16 ђака Пријепољске гимназије, по осам из другог и четвртог разреда са оба смера, природно математичког и друштвено језичког. Сви су имали своја задужења.
Улога моје групе је била подела анкетних листића које смо ми израдили. Диострибуирали смо их у Полицијској управи Пријепоље, Дому здравља, нашој школи и у општини Пријепоље. Сви они су нам изашли у сусрет у кратком временском року, све је текло успешно и без икаквих проблема – каже Аријана Ћубић.
Ајша Мехонић је била у групи која је обрађивала податке.
Наша улога је била да што боље графчки прикажемо податке који су сакупљени током анкетирања. Представили смо их преко дијаграма, а уз то смо радили и наративни извештај који смо припремили за групу која је радила презентацију – објашњава Ајша.
Тања Нинчић и њена група прикупљали су податке на интернету.
На интернету постоји обиље података када је у питању познавање енглеског језика. Донекле, најизазовнији део било је селектовање самих података, али је сам процес био веома занимљив – каже Тања.
Минела Рондић је била део четврте групе.
Наш задатак је био систематизација података које су претходне три групе скупиле. Лично мени, тимски рад је можда представљао највећи проблем, јер волим да радим самостално, али смо то ипак успешно пребродили. Цело искуство на пројекту је било веома интересантно због тога што смо имали подршку наше школе и наше професорице – искрена је Минела.
Свесни ситуације да се не могу поредити са Белгијом, Немачком и Француском на крају су ипак задовољни појединим добијеним резултатима и закључцима које су недавно презентовали у школи.
Задовољни смо спремношћу наших испитаника да учествују на додатним мкурсевима које би им послодавац евентуално омогућио, што је једна од позитивних ствари овог пројекта. У нашој средини је познавање енглеског језика у директној вези са годинама старости. Следећа по важности чињеница у познавању енглеског језика је и степен образовања, што је донекле и логично, јер људи који имају седми степен образовања имају више прилике да користе тај језик и тиме су и приморани да га много боље говоре – објашњава резултате професорица Оливера Жунић.
Пријатно изненађење за професорицу Жунић представља Белгија која се нашла на 6. месту ранг листе земаља у којима се енглески користи као други страни језик, док је у Немачкој и Француској однос према енглеском другачији па се тако Француска нашла тек на 40. месту. Каква је ситуација са Србијом?
Србија и није тако лоша. Наравно да јесте лошија у односу на нпр. Пољску, а Пољаци имају јако висок ниво познавања енглеског језика и они често учествују у писању уџбеника из енглеског језика баш за школе. Није да не може боље, али није ни Пријепоље, можда, најбоља тачка за некакв суд како то изгледа у Србији. Вероватно је ситуација много боља у Београду, Новом Саду, Крагујевцу или Нишу, али можда смо ми неки лакмус папир који може да покаже како то све изгледа у неком генералном изгледу на крају – закључује професорица Жунић.
Велику захвалност професорица и ђаци дугују својој школи која им је изашла у сусрет и отворила врата свих институција у којима су вршили анкетирање као и свим установама, које су одговориле у најкрећем могућем року.
