Др Лудвик Хиршфелд – Велики хуманиста и највећи научник који је своје услуге пружао српском народу

Др Лудвик Хиршфелд – Велики  хуманиста и највећи научник који је своје услуге пружао српском народу

Пољски имунолог и бактериолог, доктор медицинских наука Лудвик Хиршфелд (1884-1954) највећи је научник који је радио у санитету Србије, каже председник Секције за историју медицине Српског лекарског друштва, др Зоран Вацић, који је истраживао животни и научни пут човека који је напустио удобност живота и рада у Швајцарској, у време Великог рата, како би помогао у сузбијању епидемије тифуса у Србији.

Др Лудвик  Хиршфелд  је рођен у Варшави 1884. године,  медицину је студирао у Вирцбургу и Берлину где је 1907. докторирао. Као млад научник, 1910. године увео је модерни начин означавања крвних група (АБ0) и доказао да припадност некој крвној групи зависи од наследних фактора, чиме је дао методолошку подлогу за серолошко истраживање очинства.

Сазнавши у Швајцарској, где је био доцент на Циришком универзитету, за злочине  аустроугарских војника над цивилима у Мачви 1914. као и о стравичним размерама епидемије тифуса у Србији, почетком 1915. пријављује се као лекар добровољац у српској војсци. Његов лични избор је било Ваљево, названо тада „град смрти“, каже др Вацић. У Ваљеву је радио на сузбијању епидемија, организовао је и предавао на курсевима о пегавом тифусу и другим заразним болестима. У априлу 1915. у Ваљево долази и његова супруга докторка Хана.

У ваљевској болници је радио до октобра 1915, када су он и супруга Хана одбили да се као страни лекари евакуишу и са српском војском повлаче се преко Албаније. Свој  рад је наставио у Солуну 1916.  када је  изоловао из крви једног војника до тада непознати сој паратифуса. Данас се та бактерија назива Salmonella hirszfeldi.

У пролеће 1917. године др  Хиршфелд је произвео петоваленту  вакцину која је штитила од трбушног тифуса, паратифуса А, Б и Ц, и колере. Њоме је вакцинисано преко 110.000 бораца.  Захваљујући његовим мерама, српске војнике на Солунском фронту епидемија маларије је готово заобишла наводи, др Вацић.

др Зоран Вацић

У мају 1917. године отворена је у Солуну „Српска болница Престолонаследника Александра“ у којој је једна мања зграда додељена Српској централној лабораторији. Лудвик Хиршфелд је у њој од фебруара до јуна 1918, држао курс за српске лекаре и медицинаре, како би се и у армијама отвориле бактериолошке лабораторије.

После пробоја Солунског фронта др Лудвик Хиршфелд је постављен за шефа бактериолошког одељења Војне болнице у Београду – првог по реду. Хиршфелдова бактериолошка лабораторија је касније ушла у састав новооснованог Војно хигијенског завода.

И по завршетку Великог рата помагао је отварање хигијенских школа у Србији, наши бактериолози одлазили су у његов институт у Варшаву на усавршавање.

Доктор Хиршфелд је два пута номинован за Нобелову награду, 1930 и 1950, али је није добио. Многи верују да је то због помоћи Србима, као и зато што је био с друге стране „гвоздене завесе“.

Србија је ценила његов рад и помоћ коју јој је пружио. За успешан рад на изради вакцине одликован је Орденом Светог Саве трећег реда, а за заслуге које је стекао у раду нашег војног санитета Орденом Белог орла. Српско лекарско друштво је др Лудвику Хиршфелду  прошле године подигло споменик у свом парку,  дело пријепољског вајара Горана Чпајака.

Подели на мрежама
Новинарка

Повезани чланци

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *