By Раде Бабић, песник из Ивања, објавио је своју седму збирку песама под називом “Духовни абортус”. Песме су сатиричне и описују актуелно стање у друштву, са посебним акцентом на локалним збивањима.
“Лопови су преузели град
стадо чека обраћање вође
на врата већ нам куца глад
боље сутра неће да нам дође.”
Део песме “Пацов у житу” објављене у збирци сатире “Духовни абортус”, аутора који је члан Књижевне заједнице Југославије и Књижевног клуба Дома културе, јасно осликава тон којим је ово издање обојено.
Ова књига је наставак претходне две, које се баве истом темом. Песме су углавном сатиричне, духовите, ангажоване и на тренутак мрачне. Описују нашу стварност у којој живимо, систем, власт, а и народ који уопште не бих одвајао од ове власти јер се и он искварио, заједно са временом. Књига се зове “Духовни абортус” зато што су све вредности које су некад постојале изокренуте, све оно на чему смо ми одрасли, који се сећамо времена пре 90-их година – представља своје најновије дело песник Раде Бабић.
Од када на сатиричан начин приказује пријепољску свакодневицу и стање у држави, стекао је већу популарност код публике. Велики допринос у томе имају и друшвене мреже где редовно објављује своја дела.
На друштвеним мрежама не смеју сви да се изразе, а на улици ми честитају и говоре да је то супер. Мада има и оних који не мисле тако, добијао сам и увреде… Вероватно и то треба да би се човек подстакао да даље пише.
На мети његовог пера често је и опозиција, којој, као и власти, сметају они који мисле својом главом.
Чини ми се да свако гледа само свој интерес. Или ја не пишем тако добро па то њима није занимљиво. Или им није занимљиво што критикујем и њих, јер као и властима, не одговара истина.
Писање му не пада тешко јер инспирације и тема има и превише.
Много је теже писати љубавне песме јер ту човек мора да унесе душу, емоцију…А ово је сурова реалност, која се само преточи у речи. Љубавна поезија се много слабије прати, ово је нешто што је актуелно. Свакако припремам и књиге љубавне поезије које ћу гледати да објавим у неком наредном периоду.
Од 2000. године издао је седам збирки песама. Прве четири су биле љубавне, последње три сатиричне. Да се живи од песама не може, али га недостатак зараде не спречава да истрајава у ономе што воли.
Некада сам тражио спонзоре за издавање, сада их издајем сам јер је постало мучно ићи на врата и тражити некоме да спонзорише издавање књиге. Тако да сам финансирам, а углавном књиге поклањам кад видим да је неко заинтересован. То је за своју душу. Кад сам већ писао, да има и у папирном формату, да оставим нешто иза себе.
Систем у коме живимо и принципи функционисања обећавају материјал за још уметничких дела.
Било би најлепше за све нас да понестане идеја за овакву врсту писања, али с обзиром како овај свет иде, чисто сумњам. Можда само мени досади да се бавим тим.
Промоција збирке “Духовни абортус” још није одржана, а штампана је у 300 примерака и може се набавити у једној књижари у Пријепољу.
