By Како да се трудница припреми за одлазак у породилиште и сам порођај, шта све треба да зна о дојењу, а шта о нези бебе и себе након порођаја, нека су од питања која муче скоро све жене пред један од најважнијих дана у животу. На ова и много друга питања у Општини Пријепоље трудницама и породиљама нема ко да одговори јер нема стручне саветодавне службе за ову област. Жене су препуштене искуствима својих пријатељица и рођака, као и информацијама са интернета. Своје лично искуство о условима у Општој болници, дојењу и гајењу деце, са нама је поделила Едина Диздаревић.
Едина Диздаревић је мајка четворо деце, старости од седам, пет и три године и бебе од шест месеци. Највећи изазов била је прва трудноћа, која је доносила нешто ново и непознато.
Колико год вас старије нане, мајке упућивале у све, тек кад се то доживи, постајемо свесни свега. Са првим дететом најсрећнији моменат – рађање, а следећи је дошао мало касније, а то је успостављање лактације и дојење детета.
Због великог стреса који је преживела када је дете имало само месец дана, престала је да га доји, а и другом детету је убрзо након рођења укључила млечну формулу јер млека није било довољно.
Било је то некако поражавајуће за мене као мајку у том моменту, али знам да сам себе дала максимално и трудила се јер сам уз дохрану опет покушавала, али млеко је пресушило. За треће дете млека је било у изобиљу као и сада за четврто. Мислим да све полази из главе, да је психа важна и да жена треба да се опусти.
Много је битно да мајка у глави има жељу и вољу да доји. То је изузетно важно и због стварања емоционалне везе између мајке и бебе. Нема ништа лепше него кад мајка стави бебу на груди, тако се ствара тај емоционални однос који утиче и на физички и психички развој бебе – каже главна патронажна сестра Дома здравље Пријепоље Слободанка Дучић.
Предности дојења за мајке су многоструке, док нека истраживања показују да су у већини случајева жене које доје децу, здравије од оних које то не раде, кажу у Патронажној служби Дома здравља.
Предност велика је што се оне брже опораве у односу на жене које не доје. Познато је да жене после порођаја често упадају у постпорођајну депресију, што се много мање дешава женама које доје. Наука је доказала да жене које доје много мање обољевају од малигних болести, а чак се и остеопороза која се често јавља у старости, касније јавља код жена које су дојиле. Тако да дојење има вишеструки значај и за новорођенче и за мајку – објашњава патронажна сестра.
Постоје ли разлике и које с обзиром на начин исхране новорођенчета, шта значе одређени сигнали које беба шаље, питања су на која, као и на многа друга која муче труднице и породиље у Пријепољу, нема ко да одговори.
Нажалост, у нашем граду не постоје саветовалиштва за мајке, за породиље…Да усмере жене на те прве кораке које мајчинство доноси, почев од припрема за порођај до дојења. Педијатријске сестре из Опште болнице су дан након порођаја дошле, лепо објасниле, поставиле бебу како треба, да научимо и савладамо. Било је мало потешкоћа док смо се упознале и прихватиле, а онда је то све кренуло својим током.
Са сваком наредном трудноћом Едина каже да је постајала зрелија, знала је шта је чека и била је смиренија.
Буде болно, буде тешко, жена буде емотивна, раздражљива, али је веома важно да буде психички стабилна и да поднесе то добро. Услови су такви какви јесу, можда би могло мало боље, да се лепше уреде просторије и собе за бебе, али прихватиш тако како је и издржиш тих неколико дана. Медицинско особље на гинеколошком одељењу, по мом искуству од четири порођаја, је предивно.
Времена за себе нема, а још са рођењем првог детета себе је ставила у други план.
Колико црпе, они и допуњују ту енергију. Кад вас загрле, кад вас пољубе, покажу емоцију, кад видите да су научили нешто то је управо та снага и енергија повратна да се те батерије напуне.
Ина, Али, Мина и Ема су четири разлога због којих осмех свакодневно краси Единино лице. Да није увек лако, није. Да је захтевно, јесте. Али да је вредно и да свима жели количину радости и среће коју она има, то чак није ни упитно.
