Еколошка бомба у Пријепољу – У смећу до гуше

Еколошка бомба у Пријепољу – У смећу до гуше

Када је породица Гојак седамдесетих година прошлог века купила плац у пријепољском насељу Залуг и направила кућу, рачунали су да је то идеална локација: близина Лима, града, имање погодно за бављење пољопривредом. Проблеми настају убрзо након одлуке локалне самоуправе да се надомак куће 1999. године формира привремена локација за несанитарну депонију Стањевине, која је до данас остала једина. Само неколико година касније, па све до данас, са сваком обилнијом падавином, настају проблеми. Сеад Гојак узрок проблема види у померању тока Лима, јер одавно депонија Стањевине нема капацитета да прими нови отпад, због чега смеће често завршава и у Лиму.

Нису само поплаве те које покажу страшно лице депоније. Живети поред сметлишта, на које се седмично одложи и до 250 тона смећа, свакодневна је мука.

Сеад Гојак, мештанин насеља Залуг
„Смрад је несношљив, толико је отровних гасова и мириса. Одлаже се и животњски отпад. Овде увечe не може да се спава, не могу прозори да се отворе“, додаје Сеад.

Пре пет година породица Гојак поднела је тужбу против хидроелектрана Србије, Србијавода и Јавног комуналног предузећа Лим, због угрожавања имања од поплава, а као узрок плављења навели су депонију. Овај случај још увек није „ад акта“ и Сеад сматра да је он као појединац немоћан да реши проблем.

„Ово је слика нашег града, државе, региона, па слика Европе, ако ћемо и да идемо у ту Европу. Апелујем на све надлежне да што пре изнађу решење“, каже Сеад.

А да би што пре требало предузети нешто говори нам и мишљење редовног професора београдског Медицинског факултета хигијенолога Горана Белојевића.

проф. др Горан Белојевић
„Дивља депонија смећа на обали Лима је ризик првог реда за здравље
 становништва. Најугроженији су људи који долазе у директан
 контакт са смећем, скупљачи секундарних сировина. 
Пожари настали услед накупљања метана доводе до ослобађања веома опасних
 гасова који су отровни или канцерогени и могу ветром да се 
пренесу до насеља. Глодари и инсекти се ту хране, размножавају 
и обољевају или преносе узрочнике зараза загађујући храну за људе. 
Оцедне контаминиране воде загађују реку и подземне воде
 и отрови и канцерогени могу доспети у пијаћу воду. 
Укратко, здравствени приоритет
 изнад свих приоритета ја да се та црна тачка затвори и санира и да 
Пријепоље добије као и сви други градови хигијенски
 уређену санитарну депонију смећа“, 
каже професор Белојевић.

Затварање депоније Стањевине последњи пут било је извесно 2008. године када је Главни пројекат санације, затварања и рекултивације депоније комуналног отпада општине Пријепоље, урадило предузеће “ Велика Морава“ из Београда. Тада се рачунало да ће се привести крају пројекат Регионалне депоније Бањица, међутим, застојем са активностима на том пројекту, смеће није отишло даље од Стањевина, а урађени пројекат није ничему послужио. И тада као и данас, одржавање Стањевина на годишњем нивоу кошта близу 7 милиона динара, а цену коју плаћамо здрављем све ове године, не може надоместити ниједан инвеститор.

На Регионалну депонију „Бањица“ до сада бачен само новац

Прича о Пројекту изградње Регионалне депоније „Бањица“ почела је пре 13 година. Идеја је била да се реши дугодишњи проблем складиштења комуналног отпада у општинама Пријепоље, Прибој, Нова Варош и Сјеница. Међутим, пут од идеје до реализације прошао је многе фазе, без видљивих резултата. Наиме, иако су уложена милонска средства, општине које су заједнички приступиле овом пројекту, и даље имају проблема са одлагањем смећа. Све је извесније да је уложен новац, како из локалних буџета, тако и са нивоа Републике и страних донатора, бачен у празно, јер надлежни у општинама све ређе помињу Регионалну депонију Бањица као решење проблема одлагања комуналног отпада у ове четири општине.

Локација Регионалне санитарне депоније „Бањица“ налази се на крајњем северозападу општине Нова Варош, око 2,5км северно од насеља Бистрица. Локација је смештена уз регионални пут Бистрица.

Заједнички рад четири општине на пројекту Регионалне депоније Бањица почео је 2003. године кроз припрему студије вредновања и избора локације. Припрема је трајала две године и коштала је општине близу 20 000 евра. У  октобру 2005. године општине су потписале Споразум о заједничком управљању отпадом и њихове скупштине (све осим Сјенице) донеле су одлуку о градњи заједничке регионалне депоније „Бањица“ на територији Нове Вароши. Студију о избору локације урадио је Институт „Кирило Савић“, као и пројектну документацију. Укупна улагања у израду главног пројекта, решавање имовинских односа, геодетске услуге… износила су близу 108 000 евра. Сва средства обезбеђена су из буџета три општинe, а највише новца дало је Пријепоље – око 47 ипо хиљада евра.

Грађевински радови на изградњи тела депоније године које је изводила грађевинска компанија „Београђевина“ почели су 2007. године. Исте године су прекинути због одрона земљишта на левој страни депоније. Велики део средстава током трајања изградње обезбеђена су са републичког нивоа од Фонда за заштиту животне средине и НИП-а – око 850 000 евра. Није био занемарљив ни удео у износу од око 54.000 евра, које су издвојиле три општине од 2007. до 2009. године. Највише средстава опет је издвојила општина Пријепоље, близу 24000 евра. Све активности на изградњи депоније „Бањица“ прекинуте су 2009. године, јер је у међувремену дошло до суштинске промене законске регулативе. Такође, планирана запремина депоније није била довољна за одлагање отпада из четири  општине за период од 20 година, што је такође указало на потребу измене пројекта.

У помоћ су притекле ЕУ и Влада Швајцарске 2013.године, преко програма Европског партнерства са општинама – ЕУ ПРОГРЕС, донирајући средства у износу од 193.000,00 евра у препројектовање главног пројекта. Укупна предрачунска вредност наставка радова процењена је на 779.500.000 динара. Најављивано је  да ће  Регионална депонија „Бањица“ већ 2015. године бити у функцији складиштења и сепарације смећа. Међутим, сва урађена документација још увек чека коначну одлуку надлежног министарства и општина.

Још једна прича започета је у августу 2013. године. Формирано је Регионално предузеће за управљање изградњом Регионалног центра за управљање отпадом. Сматрало се да ће тиме коначно бити стављена тачка на низ погрешних и траљавих корака из претходних 10 година. Од тада до данас, предузеће има само једног запосленог – директора. Општине су  2014. године уплатиле на рачун предузећа укупно милион динара. Највише је утрошено на плату директора, у бруто износу близу 700.000,00 динара, а за рад чланова Скупштине предузећа  213.000,00 динара. Ни један динар није уложен у инфарструктру депоније.

Лазар Рвовић, председник општине Прибој
„Као и у свим државним и јавним предузећима изгледа да кад неко дође до одређеног места постаје само битно да се редовно примају плате, да се тражи кривац а не решење“, каже председник општине Прибој Лазар Рвовић.

 

На то му реплицира директор предузећа „Регионлна санитарна депонија Бaњица“ Љубенко Васиљевић:

Љубенко Васиљевић, директор предузећа „Регионлна санитарна депонија Бењица“
„Можда су очекивања општина била већа, али су и моја очекивања била мало већа. Инсистирао сам да се запосли већи број људи, али до тога није дошло“.

Васиљевић указује и на проблем финансирања предузећа, јер већ 2015.године од финансирања одустају Пријепоље, Прибој и Сјеница, а трошкови плате диретктору падају на терет општине Нова Варош.

Међутим, председник општине Прибој Лазар Рвовић то не види као оправдање.

„Не могу бити проблем паре, јер ако је нешто неопходно има и држава своје фондове, има других донатора. Ако нема ни једног ни другог, проблем морају решавати општине, па и по цену кредитног задужења“, додаје он.

У прибојском селу Друглићи налази се депонија коју заједнички од 1997.године користе општине Прибој и Нова Варош. Њени капацитети су скоро попуњени, те би према речима председника општине Нова Варош Радосава Васиљевића Регионална депонија Бањица у будућности могла бити једно од најбољих решења.

„Те депоније су рак рана целе Србије. Ми ћемо настојати да пројекат Регионалне депоније Бањица опет ставимо у фокус интересовања“, каже Васиљевић.

Претходна, као и актуелна власт општине Пријепоље судећи по активностима које је предузимала како би решила проблем одлагања комуналног отпада, одустала је од Бањице. Наиме, претходна власт решење је видела у одвожењу смећа на регионалну депонију Дубоко у Ужицу, а нова власт у изградњу трансфер станице у Струговима, одакле би се смеће такође одвозило на депонију у Ужице.

Да ни регионалне депоније нису трајно решење, мишљења је Бојан Миловановић, члан невладине организације ГМ Оптимист из Горњег Милановца.

„ЕУ прелази на циркуларну економију, за мање од 10 година практично ће бити забрањено одлагање на депонију било чега што може поново да се искористи, а ми ћемо и даље да улажемо у неке депоније. Када их напунимо за 10-15 година онда опет главобоља, где наћи локацију и одакле намакнути пар милиона евра да би смо опет направили нову. Значи, за депоније паре из предприступних фондова добити нећемо“, каже Бојан Миловановић.

А да ли је та гомила отпада оно са чим мислимо да се препоручимо Европи?

Једно од најзахтевнијих поглавља у преговорима са Европском унијом је заштита животне средине, јер се трећина укупног ЕУ законодавства односи на животну средину. У годишњем извештају Европске комисије за 2016.годину о напретку Србије на путу ка ЕУ каже се да је Србија направила известан ниво припремљености и да је остварен известан напредак у даљем усклађивању политика и законодавства са правним тековинама ЕУ. Оно што је у извештају такође извесно је да ће Србија морати још доста да улаже како би достигла стандарде ЕУ.

„Поглавље 27 животна средина и климатске промене требало би да буде безусловно отворено током идуће или у најгорем случају почетком 2018. године. Цео овај процес је јако скуп, процене су да ће нас коштати преко 10 милијарди евра. Добар део новца можемо повући из европских фондова, али приличан морамо сами да уложимо“, каже уредник еколошког билтена „Еко-НЕЦ“ Милисав Пајевић.

Пајевић додаје и да су потребна снажнија залагања за то да се брже затворе депоније које нису у складу са правним прописима и за улагања у разврставање и рециклажу отпада. Недостаје и интегрисани национални план за управљање отпадом, као и додатне економске инструменте за потребе посебних токова отпада.

Недостаје нам још много тога, а ипак је узалудно бачено толико тога што се имало – пре свега: време и новац.


Ovaj tekst je proizveden u okviru granta koji finansira Evropska unija, dodeljenog u okviru Medijskog programa 2014. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost foruminfo.rs  i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.

Projekat se realizuje u okviru programa podrške: „U vašem Fokusu“ koji izvode Nezavisno udruženje novinara Srbije, Poslovno udruženje Lokal pres i Toplički centar za demokratiju i ljudska prava, u okviru Medijskog programa 2014.

Подели на мрежама
Новинарка

Повезани чланци