Аутор/ка: Планинарски дом у Сопотници већ годинама окупља планинаре из целе Србије, који овде долазе на Летњу школу водича или на организоване туре. На који начин се и други делови наше општине могу учинити интересантним планинарима и да ли је еколошки туризам, који је већ годинама једна од најбрже растућих туристичких грана у свету, шанса за општину Пријепоље?
Планинарски дом у Сопотници је већ дуги низ година стециште планинара и љубитеља природе и почетна тачка пешачких тура које се крећу великим делом наше општине. Међутим, организоване планинарске групе се ретко смештају на неком другом месту. Проблем је недостатак одговарајућих објеката, иако планинарима није потребно много. Слажу се да је главни проблем у развоју планинарског и еколошког туризма у Пријепољу и Србији недостатак инфраструктуре, која мора бити урађена у складу са природом, али и недовољна промоција и потреба да се промени свест људи и однос према природи.
„Осим промене свести, предуслови су изградња инфраструктуре и медијске кампање. Значи, све те активности у планини ви, медији, треба да пропратите атрактивно, из најпозитивнијег угла“, каже Драган Петрић, председник Планинарског клуба „Камена Гора“.
„Ми смо део природе и припадамо овој природи и човек је тај који треба да се прилагоди природи, а не да се природа прилагођава њему. Јер то је та вредност и земље које доста улажу у еколошки и планинарски туризам су свесне да је управо потенцијал та нетакнута природа. Треба да направимо инфраструктуру, али ону која је неопходна – планинарске домове, путеве, стазе, али нам не требају хотели и такви објекти на врху планине. Онда вам неће људи доћи на планину, јер највећа вредност планине је управо планина, водопад, језеро, шума и то је непроцењива вредност“, сматра Весна Шабановић из београдског Планинарског клуба „Железничар“, која је ове године боравила у Сопотници.
Члан Планинарског клуба „Железничар“ је и Слободан Трмчић, који мисли да је потребно да држава одвоји средства да би се маркирало што више планинарских стаза. Каже и да је јако битно одржавати постојеће планинарске домове и изградити нове и за оне који иду на високогорске акције изградити склоништа за случаје временских непогода.
Марија Радојковић, из београдског Планинарског клуба „СЕТ“, каже да Србији фали једна велика промоција. Имамо толико лепота али често нисмо тога свесни и то увидимо тек кад одемо на неке светске туристичке дестинације, за шта се даје огроман новац. Такође, Радојковић се запитала и колико смо ми као грађани одговорни према ономе што имамо, рекавши да недовољно негујемо наше природне лепоте.
У Туристичкој организацији Пријепоље и локалној самоуправи кажу да су свесни потенцијала и препрека у развоју еколошког туризма, као и да се морају окупити сви заинтересовани учесници у овом виду туризма да би заједнички формулисали стратегију развоја и дали предлоге. Значајну улогу имаће Планинарски клуб „Камена Гора“ али и друга удружења.
„Најважнији део је да урадимо мапирање и сигнализацију на свим планинарским, пешачким, бициклистичким и пењачким стазама на територији општине Пријепоље. Таквих стаза имамо у изузетно великом броју али оне, махом, нису довољно уређене. У наредном периоду то ће бити један од основних задатака Туристичке организације, као носиоца међусобне комуникације свих ових учесника и локалне самоуправе“, каже Петар Васиљевић, в.д. директора Туристичке организације Пријепоље.
Екотуризам подразумева туризам у природи без њеног нарушавања, а екотуристи не захтевају луксузни смешта, што се може повезати и са сеоским туризмом. Планинари су често задовољни и веома скромним смештајем, што представља шансу за општину Пријепоље, која не поседује довољно хотелских капацитета чак ни у самом граду.
„Они не траже луксузне хотеле већ се задовољавају смештајем који испуњава основне критеријуме. Можда би требало, док се не дође до изградње хотела, који је већ најављен од стране председника Александра Вучића, акценат ставити на планинаре“, каже Драго Попадић, председник Општине Пријепоље, који најављује и разматрање могућности да се неке сеоске школе преуреде за смештај планинара, попут оних у Каменој Гори или Страњанима.
На руку развоју екотуризма не иде то што се пријепољска села и даље све више празне, па потенцијалне туристе скоро да нема више ко да угости. Међутим, тај проблем се може решавати бољом инфраструктуром, пре свега повезивањем удаљених делова општине са центром добрим путевима. Планинарски дом у Сопотници, али и неколико сеоских туристичких домаћинстава која функционишу у општини Пријепоље показују да перспективе има.
