By Скоро пола броја абортуса, 45% широм света, и даље се обавља небезбедно, што код жена које му се подвргну често изазива озбиљне здравствене последице, па чак и смртни исход.
Иако се често на Европску унију гледа као на заједницу земаља у којој је поштовање људских права на високом нивоу у односу на остатак света, када је реч о праву на абортус, није у свим земљама ЕУ иста ситуација.
Малта и Пољска су једине две земље ЕУ у којима је абортус забрањен. Осим у њима, абортус није дозвољен ни у Монаку, Лихтенштајну и Андори, које нису у ЕУ, али су део европског подручја.У Пољској је од 2020. абортус дозвољен само ако је живот жене у директној опасности или је трудноћа последица криминалног дела, а на Малти је абортус до 2023. био у потпуности забрањен — тада је унета одредба да се може извршити само ако је живот жене директно угрожен.
Неколико година уназад, од 2019, група невладиних организација окупљених у коалицију Voice for Choice (Глас за избор) отворено позива на декриминализацију абортуса на Малти. Организације чине људи из различитих области, феминисткиње, активисти, доктори, правници, академици и други. И ове године, 27. септембра, дан уочи Међународног дана безбедног абортуса, активисти су се окупили испред зграде суда у Валети, како би протестовали против најрестриктивнијег закона о абортусу у ЕУ.
Посебна пажња скренута је на пресуду тог суда из јула ове године, којом је 28-годишња жена осуђена на 22 месеца затворске казне, која је потом суспендована на две године условне казне.Она се, након медицинског абортуса спроведеног код куће и болова, обратила доктору, да би након тога од стране доктора била пријављена полицији. Иако суд на Малти већ две деценије није послао ниједну жену у затвор због абортуса, обично преиначујући казне у условне, ипак ниједна жена не заслужује да у већ трауматичном тренутку за њу, уместо здравствене неге, добије кривичну пријаву и потенцијалну казну до три године затвора.
Када морају да изврше абортус, жене на Малти имају две могућности: да преко интернета наруче пилуле за медицински абортус које ће извршити саме код куће, или да путују у иностранство у земље где је абортус легалан, како би га извршиле у тамошњим клиникама, што захтева значајна новчана средства. Разлог за овако ригорозно законодавство лежи у дубоко конзервативном друштву и великом утицају Католичке цркве у овој земљи, где се више од 80% становништва изјашњава као римокатоличке вероисповести.
Друштво је великом већином против легализације абортуса. Политичари, наравно, заступају већинску вољу својих гласача, и у малтене двопартијском политичком систему, подељеном између две супротстављене доминантне партије, Националистичке и Лабуристичке, ово је једно од ретких питања око којег се слажу: сви су против легализације абортуса.
Ипак, приметно је да се ствари полако мењају. Млађе генерације Малтежеана, које имају бољи приступ образовању, отвореност ка другачијим културама и све мању заинтересованост за религијска учења, су те које су, по истраживањима, највише за легализацију абортуса. Да ли ће ово питање морати да чека смену генерација на Малти или ће се промена догодити раније остаје да се види.
Можда ће приступ безбедном абортусу и Малтежанкама бити олакшан ако Европска комисија прихвати иницијативу покрета My Voice, My Choice (Мој глас, мој избор) која је поднета у септембру. Овај покрет настао је у Словенији након што су милиони жена у САД остали без права на абортус 2022. године. Идеја је била да се делује превентивно, како се нешто слично не би догодило у ЕУ услед све већег јачања десничарских покрета.
Након годину и по дана кампање, покрет је успео да сакупи преко милион и двеста хиљада потписа грађана ЕУ, а са подршком више од 300 организација, тренутно је један од највећих феминистичких покрета у Европи. Овом иницијативом не желе, нити могу, да мењају законе сваке чланице ЕУ засебно, али оно што захтевају од ЕУ јесте да донесе закон којим би се створио финансијски механизам који помаже државама чланицама да обезбеде приступ безбедном абортусу свим женама којима је потребан. По њиховој процени, 20 милиона жена у Европи има отежан приступ безбедном абортусу.
Међународни дан безбедног абортуса (Safe Abortion Day) 28. септембар, установљен је од стране феминистичких организација у Латинској Америци 1990. године као дан за акције које промовишу декриминализацију абортуса. Женска глобална мрежа за репродуктивна права (WGNRR) 2011. године, а потом и Светска здравствена организација (WHO), прихватиле су овај дан као датум посвећен афирмацији слободног приступа безбедном абортусу као једном од основних људских права.
Када је реч о нашем законодавству, Србија је наследила закон СФРЈ, која је легализовала абортус 1974. године и у то време постала једна од првих земаља која је репродуктивна права унела у свој Устав. Да и данас има доста простора за побољшање нашег законодавства говори и Атлас европске политике о абортусу (European Abortion Policy Atlas), који сваке године објављује Европски парламентарни форум за сексуална и репродуктивна права (The European Parliamentary Forum for Sexual and Reproductive Rights), где се мапирају све земље европског подручја и бодују различите категорије које треба да омогуће приступ безбедном абортусу.
На тој мапи је Србија од 2021. године, са индексом од 60%, назадовала на 49,7% у 2025. години. Земље са највишим индексом имају и најбоље политике везане за приступ абортусу.
Ауторка текста: Владанка Малешић
